П:
О:
Читај ми
Спољнотрговинска робна размена повећана у првих шест месеци за више од 20 одсто
Београд,
31. јул 2006.
Републички завод за статистику саопштио је данас да је укупна спољнотрговинска робна размена Србије за период јануар-јун 2006. године износила 8.301,6 милиона долара, што чини пораст од 22,2 одсто у односу на исти период претходне године.
Изражено у еврима, спољнотрговинска робна размена износила је 6.744,6 милиона евра, што представља пораст од 27,4 одсто када се упореди са истим периодом прошле године.
Извезено је робе у вредности од 2.508,1 милион долара, што чини повећање од 18,9 одсто у односу на исти период 2005. године, а увезено је робе за 5.793,5 милиона долара, што је више за 23,6 одсто у односу на исти период претходне године.
Изражено у еврима, извоз робе имао је вредност 2.037,1 милион, што чини повећање од 24,1 одсто у поредјењу са истим периодом 2005, а увоз робе имао је вредност од 4.707,5 милиона, што је више за 28,9 одсто у односу на исти период прошле године.
Промет робе са Црном Гором у периоду јануар-јун ове године, који се евидентира у царинском поступку преко "евиденционе ЈЦИ", износио је 265,2 милиона евра (отпрема 206,6 милиона евра, а допрема 58,7 милиона евра). Уколико би се у резултате спољнотрговинске робне размене укључио промет са Републиком Црном Гором, у том случају укупна спољнотрговинска робна размена Србије са иностранством, исказано у еврима, износила би 7.009,8 милиона.
Извоз робе имао би вредност од 2.243,7 милиона евра, што је повећање од 24,9 одсто у односу на исти период прошле године, а увоз робе имао би вредност од 4.766,2 милиона евра, што је више за 28,2 одсто него у истом периоду прошле године, док би дефицит изражен у еврима износио 2.522,5 милиона.
Повећање увоза у протеклих шест месеци последица је увоза енергената, а увоз гаса, нафте, струје, кокса, бутана и дизела у првих шест месеци ове године износио је 981 милион долара, што чини 21 одсто укупног увоза.
На повећање увоза утицао је и увоз руде бакра и гвожђа (158 милиона долара), које се користе за производњу основних и других метала, а на светском тржишту имају повољну цену у овом моменту.
Повећање увоза у протеклих шест месеци последица је и раста тражње (јавне и личне потрошње) због раста кредита, који су много доступнији него претходне године, а то потврђује и чињеница да је увоз друмских возила у периоду јануар-јун износио 428 милиона долара, што је 9,2 одсто укупног увоза.
Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурирања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта за стабилност.
Такође, повећање извоза резултат је суфицита у размени хране. Извоз житарица и производа од житарица износио је 104 милиона долара, од чега 71 милион отпада на кукуруз, а 88 милиона долара на извоз шећера.
На повећање извоза утицао је и суфицит у размени готових текстилних производа, захваљујући потписаном споразуму са ЕУ и преференцијалном статусу који ужива наша роба, као и пораст светских цена основних метала и раст економске активности у свету.
Дефицит за период јануар-јун 2006. године износио је 3.285,4 милион долара, што чини повећање од 27,5 одсто у односу на исти период проссле године. Изражено у еврима, дефицит је износио 2.670,4 милиона, што представља повећање од 32,8 одсто у односу на исти период 2005. године.
Покривеност увоза извозом, посматрано у доларима, износила је 43,3 одсто и мања је у односу на покривеност у истом периоду претходне године када је износила 45 одсто.
Посматрано у еврима, покривеност увоза извозом је 43,3 одсто, док је у истом периоду претходне године била 44,9 одсто.
У посматраном периоду, у структури извоза по намени производа (принцип претежности), највише су били заступљени производи за репродукцију - 69,2 одсто (1.736 милиона долара), роба за широку потрошњу - 25,6 одсто (642 милиона долара) и опрема - 5,2 одсто (130 милиона долара).
У структури увоза по намени производа највише су били заступљени производи за репродукцију - 63,5 одсто (3.681 милион долара), роба за широку потрошњу - 21,5 одсто (1.247 милиона долара) и опрема - 14,9 одсто (866 милион долара).
У посматраном периоду главни спољнотрговински партнери у извозу били су Италија (423,9 милиона долара), Босна и Херцеговина (314,3 милиона долара) и Немачка (273,1 милион долара), а у увозу Руска Федерација (979,3 милиона долара), Немачка (549,4 милиона долара) и Италија (492,4 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена у протеклом периоду била је највећа са Европском унијом (више од половине укупне размене), са Босном и Херцеговином је остварен спољнотрговински суфицит од 177 милиона долара, док је са Италијом спољнотрговинска размена уравнотеженија у односу на прошлу годину.
Захваљујући Споразуму о слободној трговини, као и конкурентности наших производа, суфицит је остварен и са Македонијом, док се највећи дефицит јавља у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (369 милиона долара), обојени метали (264 милиона долара), одећа (136 милиона долара), разни готови производи (111 милиона долара) и производи од каучука (111 милиона долара), а извоз ових пет одсека чини 39,5 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (757 милиона долара), друмска возила (428 милиона долара), гас, природни и индустријски (340 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (270 милиона долара) и електричне машине, апарати и уређаји (220 милиона долара), а њихов увоз чини 34,8 одсто укупног увоза.
Извезено је робе у вредности од 2.508,1 милион долара, што чини повећање од 18,9 одсто у односу на исти период 2005. године, а увезено је робе за 5.793,5 милиона долара, што је више за 23,6 одсто у односу на исти период претходне године.
Изражено у еврима, извоз робе имао је вредност 2.037,1 милион, што чини повећање од 24,1 одсто у поредјењу са истим периодом 2005, а увоз робе имао је вредност од 4.707,5 милиона, што је више за 28,9 одсто у односу на исти период прошле године.
Промет робе са Црном Гором у периоду јануар-јун ове године, који се евидентира у царинском поступку преко "евиденционе ЈЦИ", износио је 265,2 милиона евра (отпрема 206,6 милиона евра, а допрема 58,7 милиона евра). Уколико би се у резултате спољнотрговинске робне размене укључио промет са Републиком Црном Гором, у том случају укупна спољнотрговинска робна размена Србије са иностранством, исказано у еврима, износила би 7.009,8 милиона.
Извоз робе имао би вредност од 2.243,7 милиона евра, што је повећање од 24,9 одсто у односу на исти период прошле године, а увоз робе имао би вредност од 4.766,2 милиона евра, што је више за 28,2 одсто него у истом периоду прошле године, док би дефицит изражен у еврима износио 2.522,5 милиона.
Повећање увоза у протеклих шест месеци последица је увоза енергената, а увоз гаса, нафте, струје, кокса, бутана и дизела у првих шест месеци ове године износио је 981 милион долара, што чини 21 одсто укупног увоза.
На повећање увоза утицао је и увоз руде бакра и гвожђа (158 милиона долара), које се користе за производњу основних и других метала, а на светском тржишту имају повољну цену у овом моменту.
Повећање увоза у протеклих шест месеци последица је и раста тражње (јавне и личне потрошње) због раста кредита, који су много доступнији него претходне године, а то потврђује и чињеница да је увоз друмских возила у периоду јануар-јун износио 428 милиона долара, што је 9,2 одсто укупног увоза.
Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурирања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта за стабилност.
Такође, повећање извоза резултат је суфицита у размени хране. Извоз житарица и производа од житарица износио је 104 милиона долара, од чега 71 милион отпада на кукуруз, а 88 милиона долара на извоз шећера.
На повећање извоза утицао је и суфицит у размени готових текстилних производа, захваљујући потписаном споразуму са ЕУ и преференцијалном статусу који ужива наша роба, као и пораст светских цена основних метала и раст економске активности у свету.
Дефицит за период јануар-јун 2006. године износио је 3.285,4 милион долара, што чини повећање од 27,5 одсто у односу на исти период проссле године. Изражено у еврима, дефицит је износио 2.670,4 милиона, што представља повећање од 32,8 одсто у односу на исти период 2005. године.
Покривеност увоза извозом, посматрано у доларима, износила је 43,3 одсто и мања је у односу на покривеност у истом периоду претходне године када је износила 45 одсто.
Посматрано у еврима, покривеност увоза извозом је 43,3 одсто, док је у истом периоду претходне године била 44,9 одсто.
У посматраном периоду, у структури извоза по намени производа (принцип претежности), највише су били заступљени производи за репродукцију - 69,2 одсто (1.736 милиона долара), роба за широку потрошњу - 25,6 одсто (642 милиона долара) и опрема - 5,2 одсто (130 милиона долара).
У структури увоза по намени производа највише су били заступљени производи за репродукцију - 63,5 одсто (3.681 милион долара), роба за широку потрошњу - 21,5 одсто (1.247 милиона долара) и опрема - 14,9 одсто (866 милион долара).
У посматраном периоду главни спољнотрговински партнери у извозу били су Италија (423,9 милиона долара), Босна и Херцеговина (314,3 милиона долара) и Немачка (273,1 милион долара), а у увозу Руска Федерација (979,3 милиона долара), Немачка (549,4 милиона долара) и Италија (492,4 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена у протеклом периоду била је највећа са Европском унијом (више од половине укупне размене), са Босном и Херцеговином је остварен спољнотрговински суфицит од 177 милиона долара, док је са Италијом спољнотрговинска размена уравнотеженија у односу на прошлу годину.
Захваљујући Споразуму о слободној трговини, као и конкурентности наших производа, суфицит је остварен и са Македонијом, док се највећи дефицит јавља у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (369 милиона долара), обојени метали (264 милиона долара), одећа (136 милиона долара), разни готови производи (111 милиона долара) и производи од каучука (111 милиона долара), а извоз ових пет одсека чини 39,5 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (757 милиона долара), друмска возила (428 милиона долара), гас, природни и индустријски (340 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (270 милиона долара) и електричне машине, апарати и уређаји (220 милиона долара), а њихов увоз чини 34,8 одсто укупног увоза.
-
Београд, 30. април 2024.Бензин скупљи за четири динара, а дизел јефтинији за динар
-
Београд, 30. април 2024.У Србији у марту за 11,7 одсто више туриста
-
Београд, 26. април 2024.Завршена додела финансијске подршке пољопривредним...
-
Београд, 26. април 2024.Непромењене цене горива у наредном периоду
-
Београд, 25. април 2024.Јапански инвеститори најбољи амбасадори инвестиционог...
-
Београд, 25. април 2024.Просечна фебруарска плата 94.125 динара
-
Београд, 24. април 2024.Објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара