Кркобабић је на отварању научно-стручног скупа "Значај сточарства у производњи хране и одрживом развоју села" у Српској академији наука и уметности (САНУ) оценио да је, уместо да буде развојна шанса, сточарство „рак рана“ српске пољопривреде, при чему је сточни фонд затрт и треба га обновити, што није мали посао.
Он је, као пример девастације сточарства, навео да је 1990. године од 50.000 тона јунетине које је извозила Југославија, 30.000 тона било из Србије, док данас на инострана тржишта пласирамо мање од 500 тона тог меса.
Према његовим речима, Министарство за бригу о селу ће у наредном периоду посебну пажњу посветити сточарским пољопривредним задругама.
Желимо да српски домаћини, удружени у сточарске задруге, постану значајни робни произвођачи, рекао је Кркобабић и подсетио на то да су у сточарству грешке прављене у последњих 30 година, те да се на ту грану није гледало као на развојну шансу.
Он је рекао и да ће се трудити да барем трећина износа од 500 милиона динара за помоћ задругама у овој години буде намењена сточарским задругама, указавши на то да је Министарство предложило и формирање гарантног фонда за низ стратешких пољопривредних производа из кога би се пољопривредницима надокнађивала разлика између стварне и тржишне цене.
Кркобабић је указао на то да сматра да је то једини начин да сељак не уништи стадо или не посече воћњак и оде да живи у град, додавши да је опстанак села пресудан за државу и због економских, популационих и безбедносних разлога.
Од 4.700 села у Србији 1.200 је мртво, а 1.000 њих је са мање од 100 становника, подвукао је он.
Председник Одбора за село САНУ Драган Шкорић нагласио је да је неопходно направити реорганизацију сточарства, јер не треба свуда гајити све врсте стоке.
Треба размотрити и да ли је нужно остати на домаћој генетици у сточарству или увозити продуктивне, меснате типове стоке, или пак комбиновати ова два приступа, рекао је Шкорић и навео да је потребно даље радити на укрупњавању пољопривредних поседа и да ресорно министарство то треба да уради кроз формирање задруга.
Председник САНУ Владимир Костић оценио је да је Одбор за село те институције један од најактивнијих, који са мисијом, идејом и континуитетом годинама ради на решавању проблема на селу са намером да се пронађу одрживи начини за живот на селу.