Онлајн састанак, на којем је узела учешће и вицегувернер Народне банке Србије Ана Ивковић, окупио је представнике министарстава финансија Западног Балкана и Турске.
Они су са представницима европских институција – Европске комисије, Европске централне банке, ЕУРОСТАТ и држава чланица ЕУ, разговарали о нацрту заједничких закључака у којима су наведени кључни економски изазови са којима се суочавају земље Западног Балкана и Турска.
Осим тога, разматране су и смернице за оквир фискалне, економске и социјалне политике фокусиране на ублажавање утицаја пандемије изазване COVID-19, уз подстицање економског опоравка.
Тема овогодишњег економског и финансијског дијалога су мере за ублажавање утицаја пандемије, као и на подстицање средњорочног опоравка.
Станивуковић je у свом излагању навео да је захваљујући доброј макроекономској и финансијској политици пре саме пандемије, Србија имала довољно простора да спроведе снажне мере подршке привреди, чији је циљ подршка домаћинствима и предузећима, очување радних места и унапређење здравственог система.
Он је подсетио на то да је Србија током 2020. године обезбедила два велика фискална пакета помоћи привреди и становништву, процењена на приближно 12,9 одсто БДП-а 2020. године, као и додатну подршку у виду трећег пакета који износи 4,3 одсто БДП-а.
Према његовим речима, укупни пакети мера за подршку економији и становништву од почетка пандемије достигли су 17,2 одсто БДП-а.
Државни секретар је учесницима дијалога пренео да креатори економске политике у Србији континуирано раде на мерама усмереним на даље убрзање економске активности, очување радних места и одржавање укупне макроекономске стабилности, као и да ће нови пакет економских мера 2021. године директно утицати на повећање ликвидности привредних субјеката и побољшати пословно окружење.
Он је нагласио да је економски и финансијски дијалог са ЕУ кључан за Србију.
Наиме, како је указао, Србија је претходну годину завршила са једним од најбољих резултата у Европи када је реч о привредном расту, док се за ову годину очекује раст од шест одсто. Јавни дуг је био на нивоу од 58,2 одсто БДП-а на крају 2020. године и предвиђа се да ће остати мањи од 60 одсто до краја 2021. године.
Станивуковић је навео и да је, поред помоћи здравству, процес вакцинације убрзан и да је до сада ревакцинисано приближно два милиона грађана, што ће позитивно утицати на домаћу привреду.
Поред тога, дигитализација привреде и државне управе остаје на листи приоритета структурних реформи, заједно са даљом модернизацијом Пореске управе и јачањем наплате прихода, подвукао је државни секретар.
Такође, како је додао, на листи приоритета је и побољшање пословног окружења уз обезбеђивање одрживог, енергетски ефикасног и еколошки прихватљивог привредног раста, који ће Србији омогућити да убрза свој пут ка Еропској унији.
У свом тумачењу Програма економских реформи 2021–2023 Републике Србије, Европска комисија је позитивно оценила постигнуте економске резултатенаше земље, пакет економских мера за превазилажење последица пандемије и успешан процес вакцинације грађана.
Представници Европске комисије похвалили су Србију за добру и правовремену реакцију у време кризе, што је позитивно утицало на пословно окружење и запосленост.
Наведено је да Србија има један од најбољих резултата у региону у области привредног раста, док су српска предузећа показала висок ниво отпорности у односу на промене на тржишту током пандемије.
Осим тога, Србија је похваљена и због остварених резултата у вакцинацији становништва против коронавируса, што ће, како је оцењено, утицати на бржи економски опоравак.
Данашњи састанак уједно је био и припрема за састанак Савета ЕУ за економска и финансијска питања (ECOFIN Council), који ће бити одржан 18. јуна, када се очекује усвајање нових заједничихе препорука Савета ЕУ за економска и финансијска питања учесницима у овом процесу (Западни Балкан и Турска).