Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали изјавио је данас да је наша земља једна од најуспешнијих економија у Европи, као и да је показала да је отпорна на шокове изазване пандемијом вируса корона.
Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали изјавио је данас да је наша земља једна од најуспешнијих економија у Европи, као и да је показала да је отпорна на шокове изазване пандемијом вируса корона.
Мали је, реагујући на интервју председника Фискалног савета Павла Петровића за агенцију Бета, истакао да његова оцена да Србија заостаје у привредном расту нема реално утемељење.
Он је напоменуо да је општа карактеристика фискаланих савета, као независних тела широм Европе, присуство опрезности и одређене дозе конзервативизма у јавним наступима и анализама, али да Фискални савет Србије већ дуже време у својим анализама превазилази уобичајне оквире конзервативизма, те покушава да умањи достигнућа која Србија постиже последњих година.
Готово по правилу Фискални савет је тај који редовно потцењује стопе привредног раста Србије, указао је министар и подсетио на то да је за 2020. годину овај савет процењивао да ће пад БДП-а износити три одсто, док је Србија са падом БДП-а од свега један одсто забележила један од најбољих резултата у Европи.
Такође, како је додао, и за 2021. годину првобитна процена раста Фискалног савета износила је четири одсто, док нам ММФ предвиђа пројектовани раст од пет процената.
Мали је нагласио да су резултати из првог тромесечја 2021. године охрабрујући, с обзиром на то да ће раст БДП-а бити већи од један одсто, иако смо у првом кварталу пројектовали негативну стопу раста -1,3 одсто, а који је подразумевао годишњу путању БДП-а од шест процената.
Дакле, нетачне су тврдње Фискалног савета да подаци са почетка 2021. године иду у прилог пројекцији годишњег раста БДП од четири одсто, већ напротив, текући трендови у свим привредним секторима показују да постоји више разлога за оптимизам у погледу ревидирања Владине пројектоване стопе раста БДП-а навише, објаснио је министар.
Према његовим речима, овакви резултати се постижу у доба највеће економске кризе изазване пандемијом вируса корона, када су много јаче и развијеније земље имале огроман пад својих привредних активности.
Прогнозе Светске банке и ММФ-а за ову годину су да ће привредни раст наше земље бити 4,5, односно пет одсто. Влада Србије је оптимистичнија, јер верујемо у предузете мере, па је стога пројектован раст од шест процената, поновио је он.
Наиме,како је прецизирао, у другом кварталу планиран је раст од 10 одсто, али смо уверени у то да можемо да растемо 11,5 процената. Уколико то успемо, Србија ће се вратити на старе стазе економског успеха и имаћемо раст од шест процената на крају године. То значи да ћемо бити на врху Европе по питању успешности наше економије.
Министар је рекао да су последњих пар година створене основе за даље убрзање привредног раста, а да удео инвестиција у БДП-у константно расте.
Низак ниво јавних инвестиција је управо била једна од главних замерки Фискалног савета који је тврдио да тај ниво треба да износи пет одсто. Тај ниво је достигнут још 2019, а за 2021. годину удео јавних инвестиција би требало да буде рекордних 7,2 одсто БДП-а, навео је Мали.
Средњорочна поређења са земљама ЦИЕ су, како је оценио, неумесна, будући да су оне знатно раније завршиле процес транзиције, а Србија је додатно морала да спроводи фискалну консолидацију која се одразила на раст.
Он је подсетио на то да је наша земља захваљујући фискалној консолидацији успела да четири године има суфицит у буџету, захваљујући бројним уштедама и домаћинским управљањем.
Према његовим речима, захваљујући фискалној консолидацији економија земље је почела да расте, постигнута је макроекономска стабилност, а држава је грађанима и привреди помогла онда када је то било неопходно, са чак три пакета помоћи.
Трећи пакет помоћи грађанима и привреди, како је подсетио, вредан је 257 милијарди динара, што је 4,3 одсто БДП-а. Укључујући претходна два пакета помоћи, у вредности од 704 милијарде динара, држава је успела да издвоји укупно 17,2 одсто БДП-а.
Министар је додао да јавни дуг, без обзира на планирана давања, како за помоћ грађанима и привреди, тако и за капиталне инвестиције, неће премашити 60 одсто БДП-а.
Ребалансом буџета предвиђено је додатних 88 милијарди динара за нове инвестиције и наставак великих капиталних пројеката. До Нове године радићемо чак осам ауто-путева, а предвиђена су и значајна улагања за изградњу и реконструкцију клиничких центара и болница, напоменуо је он.
Прошле године смо успели да у рекордном року изградимо две ковид болнице, а ове године градимо једну у Новом Саду, рекао је Мали и оценио да нас све ово и те како издваја од осталих.
Наиме, како је предочио, тај успех да усред пандемије успевамо да одолевамо економским притисцима, односно одржавамо привреду и истовремено градимо земљу, улажемо у здравствени систем, нас сасвим сигурно води напред.
Уз вакцинацију, по којој смо међу најбољима у свету, врло брзо ћемо отворити нашу економију, нагласио је министар и додао да Србија није усамљено острво, те да у великој мери економија зависи и од отварања других држава, али да ни по том питању не треба губити оптимизам.
Мали је закључио да је Србија у невољи показала колико успешно води јавне финансије, издвајајући огроман новац како би одржала привреду, чувајући радна места и помажући грађане.