Директор Агенције за привредне регистре Републике Србије Милан Лучић саопштио је данас да је ова институција поднела 5.453 обавештења о покретању принудне ликвидације привредних друштава, што је мање у поређењу са прошлом годином.
Директор Агенције за привредне регистре Републике Србије Милан Лучић саопштио је данас да је ова институција поднела 5.453 обавештења о покретању принудне ликвидације привредних друштава, што је мање у поређењу са прошлом годином.
Лучић je конференцији за новинаре АПР о финансијским резултатима пословања привреде у 2020. години подсетио на то да је прошле године послато 5.779 обавештења о принудној ликвидацији, и додао да се и убудуће очекује број сличан овогодишњем.
Он је навео да је у 2019. години, када је било 24.388 поднетих обавештења, очишћен највећи број фирми које су се налазиле у регистру, а нису функционисале низ година.
АПР ће, како је поручио, наставити по службеној дужности да подноси и прекршајне пријаве против правних лица која нису испунила законску обавезу и уписала стварне власнике у регистар.
Према његовим речима, број привредних друштава која су уписала стварног власника у складу је са европским просеком, док упис од других правних лица који су обвезници закона није у складу са тим просеком.
Лучић је посебно назначио удружења грађана и апеловао на њих да региструју стварне власнике како не би морали да плате казну, која за правна лица износи пола милиона динара, а за одговорна лица 50.000 динара.
Директор АПР-а је изнео и податак да је у прва три месеца 2020. године број грађевинских дозвола приближно 30 одсто већи у односу на исти период 2019. године.
Регистратор Регистра финансијских извештаја у АПР Ружица Стаменковић саопштила је да су привредна друштва у 2020. години повећала број запослених за 43.592 радника и остварила позитиван нето резултат од 433,5 милијарди динара, што је за 20,7 одсто више од резултата у 2019. години.
Стаменковић је навела да подаци те агенције показују да је забележен раст бруто зарада у просеку за 9,5 одсто, додавши да су резултати постигнути уз благовремену помоћ државе од 164,6 милијарди динара, што је 1,4 посто пословних прихода привредних друштава.
Према њеној оцени, на резултате утицај је имало и благо повећања пословних активности привредних друштава и значајних уштеда у делу расхода, које су настале под утицајем пандемије.
Како је навела, нето добитак привредних друштава износи укупно 711,6 милијарди и увећан је за 10,7 посто у односу на 2019. годину док је нето губитак 278,1 милијарду динара и мањи је за два посто.
Стаменковић је нагласила да је позитивно пословало 62,2 хиљаде привредних друштава, а губитак забележило 29,1 хиљада њих и додала да су финансијске институције у 2020. години очувале стабилност и на нивоу сваке од група оствариле позитивне резултате.
Она је издвојила осигуравајућа друштва која су остварилa позитиван резултат у износу од 12,9 милијарди динара, што је за 11,1 одсто бољи резултат него у 2019. години.
До таквог раста дошло је због значајног повећања прихода од премија осигурања и реосигурања, оценила је Стаменковић и додала да су банке, под утицајем мера НБС, оствариле добитак од 40 милијарди динара, што је значајно смањење у односу на 2019. годину– за 37,4 посто.
Непрофитне институције, којих је прошле године било 46,4 хиљаде, на укупном нивоу оствариле су позитиван резултат од две милијарде динара, рекла је она и додала да је то за две трећине мање у односу на 2019. годину.
Према њеним речима, једино су удружења, друштва и савези у области спорта, као група, пословали са губитком од 1,6 милијарди динара.
Истовремено, Стаменковић је указала на то да су у 2020. години пандемије сектори трговине, прерађивачке индустрије, снабдевања електричном енергијом и грађевинарство имали значајно увећане резултате.
Регистратор у АПР је прецизирала да је прошле године пољопривреда ушла у зону позитивног пословања док су у негативно пословање имали угоститељство и саобраћај.
Она је рекла да су сви поменути сектори, осим пољопривреде и снабдевања електричном енергијом, повећали запосленост, при чему је највише новозапослених у прерађивачкој индустрији, 17.015 радника.
Стаменковић је истакла да ових шест сектора запошљава 68 посто радника целе привреде Србије, уз напомену да су процентуално водећи у повећању запослености сектори информисања и комуникација са 23 посто повећања у односу на 2019. годину.
Година пандемије је прилично дестимулативно утицала на секторе пословања са некретнинама, рударство и уметности, забаве и рекреације где је пословање остало позитивно, али са изузетним смањењем резултата, па је скоро на граници негативног, предочила је она.
Према њеним речима, пословање са некретнинама у 2020. години имало је више од четири петине мањи резултат него у 2019. години, рударство за 93 одсто, а сектор уметности, забаве и рекреације за 78,9 одсто.