Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали изјавио је данас да је ребаланс буџета за 2021. годину, који ће се сутра наћи на седници Скупштине Србије, одговорно испланиран јер су приоритет привреда, грађани и капиталне инвестиције.
П:
О:
Читај ми
Држава може да финансира трећи пакет мера подршке
Београд,
20. април 2021.
Мали је, гостујући на Телевизији К1, истакао да држава у овом тренутку има новца да финансира цео пакет мера подршке, додавши да се средства улажу у привреду, грађане и капиталне инвестиције, што су дугорочно најважнији потези.
Све је ствар приоритета. Овај буџетски план нам може омогућити не само раст БДП од шест одсто ове године, већ и наредних година, рекао је министар.
Он је, одговарајући на критике да се буџет прекраја и да ће касније све доћи на наплату, рекао да то није тачно, уз напомену да смо, захваљујући одговорној економској политици од 2014. до 2019. године, имали суфицит у буџету.
Ми имамо данас на рачуну 259 милијарди динара, а 257 милијарди динара је пакет. Дакле, тренутно имамо новац за цео пакет и не треба да се задужимо, поручио је Мали.
Према његовим речима, друга је прича када је реч о капиталним инвестицијама, које се планирају на дужи рок и дугорочно су исплативе и оне ће ове године бити 7,2 одсто БДП-а, што су до сада највећа улагања у инфраструктуру и јавне инвестиције у Србији.
И за то имамо резерве, па ћемо тако један део финансирати својим средствима, а делом задуживањем, јер је то пракса свих земаља у свету. Основно правило у финансирању таквих пројеката јесте да то буде делом из емисије државних обвезница. И даље је новац јефтин на међународном финансијском тржишту и ту прилику треба искористити, рекао је Мали.
Министар је рекао да јавни дуг државе неће прећи ниво задужености од 60 одсто у односу на БДП и да му нису јасне рачунице да ће дуг ићи на 70 или 80 одсто БДП-а.
Мали је, како би једноставно објаснио грађанима о чему је реч, напоменуо да се јавни дуг практично ствара по основу разлике између прихода и расхода једне државе.
Та разлика у овом тренутку биће 6,9 одсто, рекао је он, додавши да мисли на планирани дефицит у новом ребалансу, али који ће бити надомештен новцем који држава има на сопственом рачуну, као и јефтиним задуживањем на домаћем и међународном тржишту капитала.
Министар је указао на то да је веома битно како ће се тај новац улагати, јер, за разлику од претходне власти, новац не иде само у потрошњу и не користи се за куповину политичких поена, већ већим делом иде у инвестиције и опоравак привреде.
Инвестирамо много новца у здравствену и путну инфраструктуру. Погледајте структуру ребаланса – то је новац за капиталне инвестиције, јавне радове, изградњу путева и болница. Све зависи од нас, где ћемо уложити, рекао је Мали.
Практично, око 7,2 одсто БДП-а, колика су издвајања из буџета за инвестиције, дајемо за раст грађевинске индустрије, објаснио је министар, уз напомену да је држава спремна за исцрпљујућу борбу са коронавирусом, али да се ипак нада да то неће предуго да траје.
Мали је рекао и да га више брине ситуација на глобалном тржишту него код нас, нарочито у земљама које су наши трговински партнери, јер не знамо како ће глобална економија реаговати и када ће развијене земље завршити вакцинацију.
Без тога да отварају своје економије, успорава раст и наше економије, додао је он и нагласио да су паушалне оцене о нивоу задужености Србије где се помиње ниво задужености од 70 и 80 одсто.
О томе причају они који су 2011. године емитовали десетогодишњу обвезницу и продали је по стопи од 7,25 одсто. Њихова политика је да се задуже на дуги рок, али да све то сипају у бунар и потрошњу, нагласио је он.
Према његовим речима, каматна стопа на обвезнице доста говори о економској и фискалној политици државе.
Данас је та стопа на наше обвезнице 1,06 одсто. Огромна је разлика, рекао је министар и додао да, уз стабилан курс и инфлацију, нема се шта замерити тренутној макроекономској политици Србије.
Мали је нагласио да се води рачуна о сваком динару, а јавни дуг у односу на БДП и са овим ребалансом и са трећим пакетом мера, као и с рекордним инвестицијама у капиталне пројекте, не прелази 60 одсто БДП-а, што је ниво Мастрихта.
Он је навео и да Немачка има дуг на 80 одсто БДП-а, Црна Гора преко 100 одсто БДП-а, задужене су и Француска, Шпанија, Грчка и Италија.
Курс се није променио седам година уназад, чак ни последње године нарочито, а девизне резерве су нам стабилне, нема инфлације. То потврђују и највеће светске финансијске институције попут ММФ-а и изјаве кредитних агенција. Агенција Мудис нам је прошлог месеца повећала кредитни рејтинг, што је реткост, објаснио је Мали.
Он је рекао да ће укупна помоћ привреди и грађанима, заједно са два пакета помоћи од претходне године, износити око осам милијарди евра, што је 17,2 одсто БДП-а.
Министар је, уз подсећање на то да ће се у Србији градити осам ауто-путева, као и да је за почетак изградње метроа обезбеђен новац у ребалансу, напоменуо и да су ту огромна улагања у здравство.
Издвојили смо новац за завршетак реконструкције Клиничког центра у Београду, почетак реконструкције Клиничког центра у Новом Саду, за нову фабрику вакцина и нову ковид болницу у Новом Саду, прецизирао је Мали.
Аутор:
Танјуг
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара
-
Београд/Мостар, 16. април 2024.Сарадња предуслов за даљи економски развој региона
-
Београд, 12. април 2024.Цена бензина виша за два динара у наредних седам дана
-
Београд, 10. април 2024.У прва три месеца регистровано 1.715 заложних права
-
Београд/Будимпешта, 9. април 2024.Србија, Словенија и Мађарска удружиле берзе електричне енергије
-
Београд/Париз, 9. април 2024.Србија заинтересована за проширење сарадње са Француском у...
-
Београд, 5. април 2024.Нове цене горива на бензинским пумпама у наредних седам дана
-
Београд, 4. април 2024.Елиминисати изазове са којима се суочавају мала и средња...