Кркобабић је, на конференцији у Београду, оценио да је то добра вест и за готово 35.000 пољопривредних газдинстава у Београду која ће имати могућност да у оквиру својих задруга конкуришу за подстицајна средства.
Желимо да се пољопривредници Београда, пре свега носиоци пољопривредних газдинстава удруже у задруге, да тај мали, често и уситњен посед, ставе у функцију и постану део зеленог прстена Београда, објаснио је Кркобабић.
Према његовим речима, идеја је да задруге буду носиоци свих активности, да дају прави производ који ће бити цењен на трпезама Београђана, али и да се извезе.
Министар је нагласио да су ресурси пољопривреде Београда импресивни и додао да на територији престонице постоји више од 140 села, те да је намера да она буду пристојна места за живот.
Морају да имају инфраструктуру и све садржаје који су неопходни, али и да та села, истовремено, учинимо повезаним са градом, рекао је Кркобабић и додао да је пољопривреда једна од развојних шанси Србије, али и њеног главног града.
Заменик градоначелника Београда Горан Весић је рекао да је пољопривреда пре неколико година препозната као значајна могућност развоја главног града, подсетивши на то да је, када је промењен Закон о главном граду, Град преузео део надлежности од Републике, када је у питању пољопривреда.
На нас је прешао сав закуп пољопривредног земљишта. Заједно са Министарством пољопривреде решили смо да пољопривредно земљиште може да се изнајмљује на период до десет година како би они који га изнајмљују могли да планирају шта ће да саде. Осим тога, улазимо у процес организације пољочуварске службе, преговарамо како бисмо могли да дођемо и до тога да можемо да улажемо своја средства у противградну заштиту, рекао је Весић.
Београд се простире на 350.000 хектара, од чега је 277.000 пољопривредно земљиште, навео је градски секретар за привреду Милинко Величковић и додао да обрадиво пољопривредно земљиште заузима око 237.000 хектара, те да се сваке године повећава.
Председник Академијског одбора за село Српске академије наука и уметности Драган Шкорић појаснио је да је суштина читавог овог посла у томе да се пронађу и организују програми како млади не би одлазили из наше земље, да овде оснују породице и раде.
Помоћница министра Тијана Нешић је рекла да у Србији има око 566.000 пољопривредних газдинстава, што је за 66.000 мање него у 2012. години.
Просечна старост носиоца газдинства је 61 година, а само 10 одсто обрадивих површина се осигурава. Вредност производње у Србији са једног хектара је хиљаду долара, док је у Данској 17, а у Холандији чак 24 пута већа, навела је она.
Јавни конкурс за доделу средстава биће расписан ускоро, предност ће као и до сада бити на неразвијеним, пограничним и брдско-планинским подручјима, али ће комисија, као и претходних година водити рачуна о равномерној заступљености читаве територије Србије.
Максималан износ бесповратних средстава предвиђен за новоформиране земљорадничке пољопривредне задруге је 7,5 милиона динара, док је старим земљорадничким пољопривредним задругама намењено до 15 милиона динара по задрузи.