Министар финансија Синиша Мали истакао је да су још једном препознати одлични економски резултати Србије, остварени у периоду пре и током пандемије.
Мали је оценио да је овим потврђено да су успешно спроведене све економске мере од почетка пандемије коронавируса, као и претходне мере фискалне консолидације.
Велики шокови изазвани кризом услед пандемије су избегнути, задржали смо радна места, а држава и новим економским мерама наставља да своди последице на најмању могућу меру, навео је министар.
Он је указао на то да се у извештају наводи да су заједничким напорима Владe и Народне банке Србије, као и донетим свеобухватним пакетом мера монетарне и фискалне политике, ефекти кризе у Србији знатно ублажени.
Министар је подсетио на то да је одржавање српске економије постигнуто издвајањем више од осам милијарди евра током прошле и ове године за помоћ грађанима и привреди, као и да је у току реализација трећег економског пакета подршке.
Према његовим речима, имплементација мера из обимног пакета подршке привреди и грађанима очувала је ниво запослености у привреди, без повећања стопе незапослености.
Агенција „Фич“, како је истакао, препознала је и да су предузетим структурним реформама створени услови за раст прилива домаћих и страних директних инвестиција.
Он је напоменуо да је Србија последњих година изузетно атрактивна инвестициона дестинација, а потврда тога је и чињеница да су стране директне инвестиције, упркос пандемији, током прошле године износиле скоро три милијарде евра и да ниједан страни инвеститор није одустао од својих инвестиција.
„Фич“ у свом извештају наглашава да је одржана ниска и стабилна инфлација, релативна стабилност девизног курса, као и висок ниво девизних резерви, које су достигле 13,6 милијарди евра на крају јануара 2021. године.
Такође, „Фич“ истиче улогу банкарског сектора у смањивању шокова изазваног пандемијом коронавируса.
Наводи се да је, услед потребе да се финансирају мере подршке привреди и грађанима како би се смањио утицај кризе изазване пандемијом COVID-19, у 2020. години дошло до повећања учешћа дуга у БДП-у.
Та агенција предвиђа да ће учешће дуга опште државе достићи привремено 59,6 одсто БДП-а у 2021. години, а да се већ од 2022. године очекује враћање дуга на његову опадајућу путању.
„Фич“ већ током текуће године очекује опоравак економије и процењује да ће бити остварен значајан привредни раст од чак 5,2 одсто у 2021. години и 4,5 одсто у 2022. години.
Министар је нагласио да је важно напоменути и да смо ову годину, упркос пандемији, почели са одличним макроекономским индикаторима – јавни дуг је био на нивоу од приближно 52 одсто, што је испод критеријума које прописује Мастрихт, што је такође изванредан резултат у условима опште економске нестабилности.
Према његовим речима, поред оствареног веома малог пада БДП-а прошле године, Србија с правом очекује да ће кумулативни раст наредних година бити највећи на Старом континенту.
Он је најавио да ће Влада Србије и у наредном периоду предузети све неопходне мере како би очувала тешко стечену финансијску стабилност и снажне јавне финансије и обезбедила што већи привредни раст који ће довести до бољег животног стандарда грађана.