П:
О:
Читај ми
Решење за будући статус Космета не сме бити наметнуто
Њујорк,
20. јун 2006.
Председник Координационог центра за Косово и Метохију Санда Рашковић-Ивић изјавила је данас на седници Савета безбедности Уједињених нација у Њујорку да решење за будући статус Космета не сме бити наметнуто већ постигнуто преговорима.
Рашковић-Ивић је у обраћању амабасадорима земаља чланица СБ УН истакла да је потребно много више ангажовања обе стране које се морају припремити на алтернативе, уз напомену да било које решење које једну страну чини добитником а другу губитником није добро.
Она је навела да је Србија спремна на то да, заједно са Саветом безбедности и на начин предвиђен међународним нормама, уложи све напоре како би се дошло до компромисног решења, и изразила уверење да међународна заједница неће допустити да дође до разбијања једне демократске земље због притисака и претњи насиљем.
На тај начин би у својим најдубљим основама били поткопани темељни принципи на којима почива међународни поредак, указала је Рашковић-Ивић и додала да је Србија одлучно против прекрајања граница и сваког покушаја наметања решења за Космет јер би то значило поделу земље и отимање дела њене територије.
Када је реч о извештају шефа УНМИК-а Сорена Јесена Петерсена о стању у покрајини, она је оценила да тај извештај није довољно јасан јер полази од нереалних очекивања и не одражава право стање у примени међународних стандарда.
Рашковић-Ивић је напоменула да од последње седнице СБ, фебруара ове године, није било видљивог напретка у примени стандарда и изразила забринутост због одсуства суштинског напретка у досадашњих шест рунди разговора о будућем статусу Косова и Метохије.
С обзиром на то да овај извештај не садржи конкретне показатеље на основу којих би се могло закључити да је дошло до напретка у примени стандарда, она је навела да сматра неоснованим очекивања да ће такав напредак бити одржив и трајан.
Према њеним речима, безбедносна ситуација у покрајини је изузетно тешка и српска страна се не може сложити са тврдњом из извештаја да је ситуација стабилна са малобројним међуетничким инцидентима.
Председник Координационог центра је изразила забринутост због новог таласа напада на представнике Срба који имају за циљ даље застрашивање становништва, и то пред почетак преговора о статусу Космета.
Одлука међународних полицијских снага о укидању полицијске пратње за политичке представнике Срба води њиховој даљој изолацији и представља додатни вид притиска на српско становништво, рекла је она и додала да забрињава информација из извештаја о укидању међуградских аутобуских линија за припаднике мањина из буџетских разлога.
Рашковић-Ивић је истакла да су људска права у покрајини данас драстично угрожена и навела да су до данас прогнане две трећине неалбанског становништва, од јуна 1999. убијено је и нестало 929 Срба и осталих неалбанаца, извршено је 7.000 етнички мотивисаних напада, од којих 4.830 терористичких, а за та злодела нико није кажњен.
Од 25. октобра 2005. године, када је најављен почетак преговора, догодила су се најмање 192 етнички мотивисана напада на Србе и друге неалбанце, а резултат је двоје мртвих и 26 тешко рањених, прецизирала је она. Председник Координационог центра је напоменула да оцена из извештаја УНМИК-а о подршци коју привремени органи на Косову и Метохији дају процесу повратка расељених лица нема никакво реално упориште.
Према подацима УНХЦР-а, у покрајину се вратило 16.000 расељених Срба и других неалбанаца, а према подацима Координационог центра и Комесаријата за избеглице, свега 2.000 људи, указала је она.
Рашковић-Ивић је истакла да је Влада, у циљу давања новог подстицаја преговорима, поднела две иницијативе и објаснила да је првом иницијативом предложено да директни разговори између Београда и Приштине о статусу Космета почну рундом преговора на највишем нивоу, да би потом уследила четири радна стола - о уставним питањима, безбедности, економским питањима и о децентрализацији.
Друга иницијатива, како је навела, јесте конкретан предлог будућег статуса покрајине који представља компромис између две крајности - статуса Косова и Метохије до 1999. са једне, и независности с друге стране.
Према њеним речима, оживљавање техничког дијалога, односно рада радних група успостављених на основу резултата састанка у Бечу од 2003. године, важан је део дефинисања будућег статуса и мировног процеса.
Она је указала на то да је Србија спремна да нађе компромисно решење за Космет и изразила уверење да ће Савет безбедности праведно поступити, примењујући за Србију иста правила и универзалне принципе који важе за сваку земљу чланицу Савета безбедности и УН.
Дубоко сам уверена у то да су начела међународног права и поретка суштински надмоћнија у поређењу са било којим обликом примене правног насиља, закључила је Рашковић-Ивић.
Она је навела да је Србија спремна на то да, заједно са Саветом безбедности и на начин предвиђен међународним нормама, уложи све напоре како би се дошло до компромисног решења, и изразила уверење да међународна заједница неће допустити да дође до разбијања једне демократске земље због притисака и претњи насиљем.
На тај начин би у својим најдубљим основама били поткопани темељни принципи на којима почива међународни поредак, указала је Рашковић-Ивић и додала да је Србија одлучно против прекрајања граница и сваког покушаја наметања решења за Космет јер би то значило поделу земље и отимање дела њене територије.
Када је реч о извештају шефа УНМИК-а Сорена Јесена Петерсена о стању у покрајини, она је оценила да тај извештај није довољно јасан јер полази од нереалних очекивања и не одражава право стање у примени међународних стандарда.
Рашковић-Ивић је напоменула да од последње седнице СБ, фебруара ове године, није било видљивог напретка у примени стандарда и изразила забринутост због одсуства суштинског напретка у досадашњих шест рунди разговора о будућем статусу Косова и Метохије.
С обзиром на то да овај извештај не садржи конкретне показатеље на основу којих би се могло закључити да је дошло до напретка у примени стандарда, она је навела да сматра неоснованим очекивања да ће такав напредак бити одржив и трајан.
Према њеним речима, безбедносна ситуација у покрајини је изузетно тешка и српска страна се не може сложити са тврдњом из извештаја да је ситуација стабилна са малобројним међуетничким инцидентима.
Председник Координационог центра је изразила забринутост због новог таласа напада на представнике Срба који имају за циљ даље застрашивање становништва, и то пред почетак преговора о статусу Космета.
Одлука међународних полицијских снага о укидању полицијске пратње за политичке представнике Срба води њиховој даљој изолацији и представља додатни вид притиска на српско становништво, рекла је она и додала да забрињава информација из извештаја о укидању међуградских аутобуских линија за припаднике мањина из буџетских разлога.
Рашковић-Ивић је истакла да су људска права у покрајини данас драстично угрожена и навела да су до данас прогнане две трећине неалбанског становништва, од јуна 1999. убијено је и нестало 929 Срба и осталих неалбанаца, извршено је 7.000 етнички мотивисаних напада, од којих 4.830 терористичких, а за та злодела нико није кажњен.
Од 25. октобра 2005. године, када је најављен почетак преговора, догодила су се најмање 192 етнички мотивисана напада на Србе и друге неалбанце, а резултат је двоје мртвих и 26 тешко рањених, прецизирала је она. Председник Координационог центра је напоменула да оцена из извештаја УНМИК-а о подршци коју привремени органи на Косову и Метохији дају процесу повратка расељених лица нема никакво реално упориште.
Према подацима УНХЦР-а, у покрајину се вратило 16.000 расељених Срба и других неалбанаца, а према подацима Координационог центра и Комесаријата за избеглице, свега 2.000 људи, указала је она.
Рашковић-Ивић је истакла да је Влада, у циљу давања новог подстицаја преговорима, поднела две иницијативе и објаснила да је првом иницијативом предложено да директни разговори између Београда и Приштине о статусу Космета почну рундом преговора на највишем нивоу, да би потом уследила четири радна стола - о уставним питањима, безбедности, економским питањима и о децентрализацији.
Друга иницијатива, како је навела, јесте конкретан предлог будућег статуса покрајине који представља компромис између две крајности - статуса Косова и Метохије до 1999. са једне, и независности с друге стране.
Према њеним речима, оживљавање техничког дијалога, односно рада радних група успостављених на основу резултата састанка у Бечу од 2003. године, важан је део дефинисања будућег статуса и мировног процеса.
Она је указала на то да је Србија спремна да нађе компромисно решење за Космет и изразила уверење да ће Савет безбедности праведно поступити, примењујући за Србију иста правила и универзалне принципе који важе за сваку земљу чланицу Савета безбедности и УН.
Дубоко сам уверена у то да су начела међународног права и поретка суштински надмоћнија у поређењу са било којим обликом примене правног насиља, закључила је Рашковић-Ивић.
-
Београд, 11. мај 2024.Наставак правног насиља над српским народом на Космету
-
Београд, 10. мај 2024.Потези Приштине продубљују кризу у јужној српској покрајини
-
Београд, 5. мај 2024.Васкршња честитка директора Канцеларије за Косово и Метохију
-
Београд, 3. мај 2024.Петковићу забрањен улазак на Косово и Метохију
-
Београд, 2. мај 2024.Неопходно хитно формирање ЗСО
-
Београд, 30. април 2024.Kроз дијалог наћи решење за забрану динарског платног промета на...
-
Београд, 29. април 2024.Наставак систематског насиља над српским народом на Космету
-
Београд, 25. април 2024.Забележен још један етнички мотивисани инцидент на Космету
-
Београд, 23. април 2024.Међународна заједница да заштити елементарна људска права Срба...
-
Београд/Њујорк, 22. април 2024.Континуирано правно и физичко насиље Приштине над Србима на...