Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали уручио је данас у Палати Србија шефу Делегације ЕУ Сему Фабрицију Програм економских реформи (ЕРП), који садржи детаљан приказ структурних реформи које Влада Србије планира да спроведе у наредне три године.
П:
О:
Читај ми
Програм економских реформи важан за економски дијалог са ЕУ
Београд,
19. фебруар 2021.
Мали је том приликом објаснио да се Програм усваја сваке године за наредни трогодишњи период и сaдржи средњорочни оквир макроекономске и фискалне политике.
Према његовим речима, те реформе треба да допринесу повећању конкурентности националне економије, убрзању привредног раста, креирању нових радних места и услова за бољи живот грађана.
Он је указао на то да је Влада 28. јануара ове године усвојила Програм економских реформи од 2021. до 2023. године, истакавши да је реч о најважнијем документу у економском дијалогу са чланицама Европске уније и Европском комисијом.
Министар је рекао да је реформама обухваћено осам кључних области: реформа тржишта енергије и транспорта; пољопривреда, индустрија и услуге, пословни амбијент и борба против сиве економије, истраживање, развој и иновације и дигитална трансформација, реформе у области економских интеграција, образовање и вештине, запошљавање и тржиште рада и социјална заштита и инклузија.
У оквиру свих области дефинисали смо 24 реформске мере којима ћемо обезбедити повећану конкурентност наше привреде, улагања у иновативност и дигитализацију, повећање запослености усмерене нарочито према женској популацији и младима, истакао је Мали и додао да ове реформе треба да омогуће и бржи и ефикаснији економски развој наше земље.
Министар је навео да је у сврху испуњавања тих циљева већ креирано неколико програма, као што је програм „Моја прва плата“ који предвиђа запошљавање 10.000 младих људи до 30 година.
Он је предочио и да су усвојени и нови Закон о фискализацији, који треба додатно да допринесе борби против сиве економије, и Закон о социјалним картама, који би требало да обезбеди праведнију социјалну политику.
Према његовим речима, Србија је показала одговорност у време кризе изазване пандемијом, а два пакета економске подршке, који су донети прошле године, омогућили су да наша земља има најмањи привредни пад у Европи, као и да незапосленост буде мања него пре пандемије.
Мали је нагласио и да су јавне финансије, инфлација и курс стабилни и да је држава предвидела трећи пакет економске помоћи у износу од приближно две милијарде евра, при чему је укупна вредност сва три пакета осам милијарди евра.
Министар је рекао и да ће Програм економских реформи бити детаљно размотрен са представницима ЕУ, укључујући ресоре финансија и привреде држава чланица, у оквиру економског дијалога са ЕУ.
Према његовим речима, на састанку Савета ЕУ за економска и финансијска питања 18. маја ове године требало би да буду усвојене и нове заједничке препоруке учесницима у процесу (Западни Балкан и Турска).
Припремамо и нови програм са Међународним монетарноим фондом и он ће се надовезати на ЕРП. Реч је о структурним привредним реформама које желимо да спроведемо јер воде бољем квалитету живота наших грађана, истакао је Мали.
Фабрици је честитао Србији на томе што је успела да се избори са економском кризом у 2020. години, имајући у виду тешке околности због пандемије коронавируса, као и да постигне чак боље резултате од ЕУ.
Ова година би требало да буде година привредног опоравка, уз наду да ћемо успети да сузбијемо пандемију са којом смо суочени, нагласио је он и додао да ЕУ као први трговински партнер и први инвеститор у Србији осећа посебну одговорност да пружи сву подршку још успешнијем развоју економије Србије.
Шеф Делегације ЕУ је навео податак да је прошлог новембра Европска комисија издвојила девет милијарди евра бесповратне помоћи за Западни Балкан.
Он је пренео да је са министром Малим разговарао о бројним приоритетним пројектима, као што је гасни интерконектор између Србије и Бугарске, железнички коридор 10, ауто-пут мира као и пројекти који се односе на енергетску ефикасност, објаснивши да је реч о већ припремљеним пројектима који ће бити подржани у оквиру Инвестиционог плана за Србију.
Према његовим речима, наставља се процес приступања ЕУ, кроз структурне реформе, чији је кључни део Програм економских реформи.
Аутор:
Танјуг
-
Београд, 10. децембар 2024.Један од стратешких циљева привлачење инвестиција у домаћу...
-
Београд, 9. децембар 2024.Одбор директора ММФ-а потврдио нови нефинансијски аранжман са...
-
Београд, 6. децембар 2024.У наредних седам дана јефтиније гориво у Србији
-
Београд, 5. децембар 2024.Значајна промоција локалних производа и гастрономског...
-
Београд, 5. децембар 2024.Наставак улагања у пољопривредно-прехрамбени сектор
-
Костолац, 5. децембар 2024.Интензивни радови на изградњи ветропарка „Костолацˮ
-
Београд, 29. новембар 2024.Подршка државе сектору винарства и виноградарства
-
Београд, 29. новембар 2024.Раст индустријске производње у октобру 8,1 одсто
-
Београд/Минхен, 29. новембар 2024.Висок ниво баварских инвестиција у Србији
-
Београд, 28. новембар 2024.Приоритет државе очување домаће производње јестивих уља