В.д помоћнице министра у области културног наслеђа и дигитализације Данијела Ванушић истакла је да је циљ закона између осталог да се системски реше услови за оснивање музеја, чување музејске грађе, начин излагања, међумузејска сарадња, дигитализација музејске грађе, увођење јединственог информационог система.
Она је подсетила на то да је у протеклом периоду држава уложила значајна финансијска средства у отварање два велика музеја у Београду, али и низа музеја у Србији.
Надам се да ће доношење оваквог закона подићи друштвену свест о значају музејске грађе, рекла је Ванушић и нагласила да јавна расправа траје до 4. фебруара.
Радован Јокић, в.д. помоћника министра у области савременог стваралаштва и креативне индустрије рекао је да је добро то што је Министартво културе и информисања изашло са тако важним документом.
Након одржавања Јавне расправе у Новом Саду и Нишу ми већ имамо неке важне коментаре на Нацрт закона, рекао је он и напоменуо да стручна јавност има могућност да изнесе своје предлоге и тиме утиче на свако питање.
Нацрт закона је водио рачуна о томе да не оптерети осниваче музејских институција, али и успоставља јасне критеријуме о заштити имена музеј. Нико више неће моћи да упише неки музеј без одређених услова и правила, истакао је Јокић.
Тијана Палковљевић Бугарски, председник Радне групе за израду Нацрта закона о музејској делатности је истакла да је један од фокуса нацрта одговор на питање - шта је музејска делатност.
Покушали смо да дефинишемо и мрежу музеја и њено функционисање. Верујем да је највећа вредност нашег закона то што је примењим и што на функционалан начим преко таквог законског решења можемо да унапредимо деловање музеја у Србији, подвукла је Палковљевић.