Јоксимовић је том приликом објаснила да је овим споразумом промењена намена 3,2 милиона евра са неких од програма чији је корисник Министарство за европске интеграције, конкретно програма ЕУ про и ЕУ про плус, који су намењени за јачање локалног економског развоја.
То су успешни програми, међутим одредили смо једну суму коју смо усмерили на хитне потребе јачања логистике за вакцинацију, навела је она и подвукла да је то сада приоритет и да сва доступна средства треба да се усмере на борбу против COVID-19.
Идентификовали смо реалне потребе и новац којим нећемо оштетити програме и кориснике, а који је значајан и није мали, указала је министарка и напоменула да су у питању грантови бесповратне помоћи ЕУ.
Она је подсетила на то да је на почетку епидемије, већ 20. марта, пренамењено седам милиона евра из ИПА фондова и да су та средства утрошена за набавку медицинске опреме.
Касније је, у договору са комесаром Оливером Вархељијем, пренамењено 93 милиона евра из ИПА фондова и тим новцем су плаћени летови којима је допремана опрема, а значајан део биће усмерен и на економски опоравак, напоменула је Јоксимовић.
Србија је, како је подсетила, међу првима, иако није чланица ЕУ, донирала два милиона евра за развој вакцине, а касније још 100.000 евра.
Комесар Вархељи је најавио додатних 70 милиона евра бесповратно за Западни Балкан за плаћање вакцина које смо наручили преко COVAX механизма, а биће нам доступне кроз контингент неке од земаља чланица, навела је она.
Лончар је предочио да није довољно само набавити вакцину, већ се морају обезбедити посебни услови за њено чување, али и додатна опрема за растварање и вакцинисање.
Огроман део средстава користиће се за испуњење свих предуслова за безбедно вакцинисање, навео је он и напоменуо да је већ било проблема у другим земљама са апликовањем вакцина, што треба свима да служи као пример да нема опуштања, већ да се морају испоштовати све процедуре.
Министар је поновио да вирус не познаје границе, те да треба обезбедити праведност у прерасподели вакцина.
Према његовим речима, нема разлога да неке земље добијају милионске количине вакцина које не могу у истом тренутку да употребе, а да имамо земље које неће још ко зна колико дуго добити ниједну вакцину.
Лончар је оценио да није реално да се вакцинише становништво у земљама ЕУ, као што су Румунија, Бугарска, Хрватска, а да се не вакцинише становништво БиХ, Србије, Северне Македоније.
Фабрици је објаснио да ће део средстава бити уложен у обезбеђивање хладног ланца за вакцине, тако да ће бити набављено 20 амбулантних кола, 26 специјалних комбија, фрижидери и уређаји за дубинско хлађење.
Други део ће, како је прецизирао, бити уложен у јачање капацитета здравственог система, у набавку 40 тријажних контејнера, као и за 200 здравствених радника, којима ће бити продужени уговори за још три месеца.
Према његовим речима, део новца биће издвојен и за 3.600 хигијенских пакета за ромску заједницу, као и за средства за дезинфикацију за приближно 5.000 школа и вртића.