Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић поновила је данас да је чланство у ЕУ приоритет и стратешки циљ наше земље, изразивши очекивање да ће наредна година бити много боља и значајно успешнија од 2020. по питању европских интеграција.
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић поновила је данас да је чланство у ЕУ приоритет и стратешки циљ наше земље, изразивши очекивање да ће наредна година бити много боља и значајно успешнија од 2020. по питању европских интеграција.
Брнабић је на пленарној седници Националног конвента о Европској унији пренела да је са министарком за европске интеграције Јадранком Јоксимовић управо завршила седницу Савета за стабилизацију и придруживање у Бриселу, на којој је било речи о свим темама важним у овом тенутку за наше европске интеграције и припрему за 2021. годину.
Она је навела да су три кључна приоритета Владе у контексту европских интеграција, а то су владавина права, економија и заштита животне средине.
Премијерка је нагласила да је владавина права највећи приоритет и да је нова влада у тој области, у својих првих месец и по дана мандата, већ предузела важне активности.
Повукли смо неке кораке за које се надам да их људи виде као добар сигнал да ће се Влада на прави начин и посвећено бавити овом облашћу, нагласила је Брнабић.
Она је истакла да су у области правосуђа кључне уставне реформе, уз напомену да је Влада поново упутила Скупштини иницијативу за промену Устава у домену правосуђа.
Мени је посебно драго да је, иако постоје критике једног дела јавности у Србији и ЕУ да у тој области засад није ништа урађено, управо кроз процес реформе Устава промењено много тога.
Према њеним речима, у прошлости смо имали измене Устава, па чак и у већем обиму него што су само измене у области правосуђа, али никада раније нисмо имали суштинску јавну дебату о тим изменама.
Премијерка је подсетила на то да је постојала јавна расправа о томе шта треба да се промени у Уставу, која је трајала 18 месеци и која је укључивала сталне консултације са Венецијанском комисијом.
Она је изразила очекивање да ће Скупштина врло брзо почети да се бави и том темом и да ће ускоро бити још један круг јавне дебате.
Премијерка је додала да постоје неки мехнизми за унапређење правосуђа на којима се сада ради заједно са партнерима из ЕУ, као што је формирање јединственог информационог система правосуђа.
У питању је, како је објаснила, софтвер за управљање предметима, за који је завршена тендерска документација и који ће вероватно ускоро бити представљен од стране Делегације ЕУ у Србији.
Према њеним речима, имплементирање поменутог софтвера значиће ефикасније и транспарентније судство за приведу и грађане.
Она је изаразила очекивање да ће у Скупштини до краја године почети и дебата, односно усвајање предлога Високог савета судства за председнике судова и судије, што ће бити велики помак.
Као и у државној управи, интенција нам је да покушамо да што мање судија или људи у систему буде у функцији вршиоца дужности, већ да пређемо на именовање и инстутиционализацију тих позиција, објаснила је председница Владе.
Брнабић је, говорећи о медијима, подсетила на то да је Влада усвојила Акциони план за медијску стратегију, као и да је формирана Радна група за праћење примене стратегије, која је била потпуно инклузивна.
Када се 2011. године радило на медијској стратегији, сва новинарска удружења су тада од Владе добила једно место за представнике свих удружења, док смо сада понудили девет места новинарским удружењима, што је за једно место више него што је представника Владе, предочила је она.
Према њеним речима, поред постојеће, формирана је и Радна група за заштиту и безбедност новинара, при чему су новинарска удружења оценила да је потребно формирати и институционалну радну групу у оквиру Владе.
То све није било само декларативно, подвукла је премијерка и најавила да ће се 23. децембра састати са представницима Радне групе за заштиту и безбедност новинара, како би се упознала са радом овог тела, са којим ће убудуће имати редовне састанке.
Брнабић је, говорећи о економији, поновила да ће Србија завршити 2020. годину са најмањим падом БДП-а у Европи од свега један одсто, док се у земљама региона очекује пад БПД-а између четири и 12 одсто.
Такође, како је навела, ММФ предвиђа да ће Србија до 2022. имати укупни раст БДП-а око 10 одсто, што ће бити убедљиво највише у Европи, а после наше земље биће Ирска и Литванија са растом од приближно шест одсто.
Премијерка је, када је реч о заштити животне средине, објаснила да су ту предвиђена три кључна приоритета – управљање чврстим отпадом, унапређење квалитета ваздуха и пречишћавање отпадних вода.