Мали је, гостујући на Tелевизији Пинк, рекао да ће новац бити уплаћен на рачуне 1,7 милиона пензионера, подсетивши на то да је на почетку ове здравствене кризе држава уплатила још једну помоћ за најстарије суграђане у износу од 4.000 динара.
Према његовим речима, Србија је ове године за мере подршке привреди и грађанима издвојила више од 700 милијарди динара, односно шест милијарди евра, што чини готово 13 одсто нашег БДП-а.
Министар је навео и да је уплаћено пет минималних зарада за микро, мала и средња предузећа, а ту су и гарантна шема од две милијарде евра, јефтини кредити преко Фонда за развој, као и одлагање пореза и доприноса.
Такође, како је додао, здравственим радницима су повећане плате за 10 одсто, уплаћена им је и једнократна помоћ од 10.000 динара, а ове недеље уплаћена је још једна минимална зарада за запослене угоститеље и хотелијере.
Мали је оценио да је Србија захваљујући овим мерама успела да одржи стабилне јавне финансије и очува привредне капацитете, што је довело до најбољег резултата у Европи, пошто се процењује да ће наша земља имати најмањи пад БДП-а, испод 1 одсто.
Агенција "Стандард и Пур" потврдила је да је, и поред пандемије коронавируса и највеће економске кризе икада, кредитни рејтинг Србије стабилан, уз позитивне изгледе. И они, али и ми, очекујемо стопу раста следеће године од шест одсто БДП-а, рекао је министар.
Према пројекцијама Европске комисије и Међународног монетарног фонда у просеку и кумулативно у наредне две године, стопа раста Србије биће највећа у Европи, објаснио је он.
Мали је додао да нас предвиђена капитална издвајања гурају напред, имајући у виду да је у буџету за 2021. годину издвојено највише до сада – 330 милијарди динара.
У кризи коју нам је донела ова година било је најважније да се сачувају запосленост и производни капацитети, јер ако почну отпуштања, онда су потребне године за враћање на почетну позицију. Ми смо успели у томе, а очекујући вакцине и смиривање ситуације, спремни смо за старт и да вратимо оне стопе раста које смо имали до фебруара, рекао је он.
Према његовој оцени, у кризи коју је произвела пандемија коронавируса показало се да велики број држава у региону није реаговао на прави начин, јер нису обезбедили услове да привреда преживи ову пандемију.
С друге стране, за нас је раст региона веома важан, јер утиче и на раст нашег БДП-а и зато је иницијатива "Мини Шенген" веома битна, додао је он.
Између осталог, данас је гласање за закон који се односи на либерализацију путовања између Србије и Албаније, да се граница прелази са личном картом. То је део и Вашингтонског споразума, рекао је министар.
Идеја је заправо бржи проток људи, робе, услуга у региону, јер то гура регион напред, а понајвише Србију као доминантну и највећу економију, објаснио је он и додао да наш извоз може само да расте како расту економски капацитети у окружењу.
Мали се осврнуо и на продају Комерцијалне банке, истакавши да очекује да се трансакција заврши до 30. децембра, додавши да то говори у прилог чињеници да је Србија све атрактивнија, да у условима највеће економске кризе купац верује у ово тржиште и у своју стратегију.
Тако смо недавно имали и огромну инвестицију од 382 милиона евра јапанске компаније "Тојо тајерс" у Инђији, што ће отворити 560 нових радних места, навео је министар, нагласивши да се до краја године очекује 2,3 милијарде евра страних инвестиција, што је невероватан резултат имајући у виду да је коронавирус пореметио многе планове.
Поједини инвеститори су можда померили своје планове, али ниједан није одустао од инвестиција. Све ово потврђује да смо доминантна инвестициона дестинација, будући да се преко 60 одсто свих страних директних инвестиција у региону слива управо у Србију, указао је Мали.
Он је додао да инвеститори препознају нашу земљу као сигурну и стабилну, са јасно дефинисаним правилима, на коју могу да се ослоне у условима кризе.
Министар је рекао да, поред страних директних инвестиција од којих се не одустаје, о снази и стабилности Србије говори и чињеница да су ове године изграђене две ковид болнице из сопствених средстава.
На тај начин ублажили смо притисак на остатак здравственог система. То је идеја председника Републике Александра Вучића, који је размишљао далекосежно, а грађевинска индустрија и наша држава показали су да могу да то спроведу, закључио је министар.