Начелник ВМА Мирослав Вукосављевић истакао је тим поводом да је ова установа практично од 1. марта у непрекидној борби против COVID-19 и дежурна 24 часа.
Он је објаснио да хитно збрињавање пацијената није једини задатак те установе, која је од почетка епидемије на стационарно лечење примила 18.000 пацијената, при том водећи рачуна о свим мерама епидемиолошке заштите како особља, тако и пацијаната.
ВМА је у марту постала дежурна здравствена установа за лечење војних и цивилних нековид пацијената, након што су обављене консултације са експертским тимом лекара из НР Кине, а по налогу Кризног штаба за сузбијање болести COVID-19 донета одлука да та болница због система централне вентилације није адекватна за пријем и лечење пацијената оболелих од коронавируса.
Одмах је направљено пријемно-тријажно одељење испред ВМА, јединствено по томе што има и хируршки и стационарно-дијагностички део, као и тријажни центар комплетно опремљен за дијагностику свих стања и диференцијалну дијагнозу између ковид и нековид пацијената.
Наиласком трећег таласа корона вируса, ВМА је 30. октобра поново свакодневно, 24 часа, дежурна здравствена установа за лечење свих грађана чије здравствено стање захтева хитну медицинску помоћ.
Додатни фронт који ВМА мора да изнесе у борби против COVID-19 је и ангажовање медицинског и немедицинског особља те установе у ковид болницама, као што су Војномедицински центар „Карабурма“ и привремена ковид болница у београдској „Штарк арени“.
Како би се у тој борби што ефикасније изборили са свим изазовима, у стални радни однос у војно здравство прошле и ове године примљено је више од 500 медицинског и немедицинског особља, а највише њих распоређено је управо у ВМА.