Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали изјавио је данас да су грађани Србије до сада послали 140.000 коверата за наградну игру “Узми рачун и победи 2020”, и најавио да ће прво извлачење бити одржано 21. новембра.
П:
О:
Читај ми
Прво извлачење у наградној игри “Узми рачун и победи” 21. новембра
Београд,
27. октобар 2020.
Мали је на конференцији за новинаре, поводом представљања правила и наградног фонда првог круга ове наградне игре, изразио задовољство одзивом грађана, који су заправо послали милион и по рачуна.
Он је објаснио да је у једној коверти потребно спаковати 10 фискалних рачуна или слипова, чија појединачна вредност није мања од 100 динара, подсетивши на то да ће бити неколико кругова извлачења.
Према његовим речима, награде су 12 станова у Београду, 60 аутомобила, док ће девет локалних самоуправа, чији грађани пошаљу највише коверата по глави становника, поделити 180.000 евра.
Министар је позвао грађане да учествују у наградној игри, чији је циљ да се подигне свест о узимању фискалног рачуна приликом сваке куповине.
На тај начин јача финансијска позиција државе, а од тог новца се граде болнице, вртићи, школе, путеви, али се и води борба против коронавируса, објаснио је он и изразио наду да ће узимање рачуна постати навика и континуирана активност и након наградне игре.
Мали је пренео да је спреман да разговара са фриленсерима о евентуалној измени закона по питању њихових пореских обавеза у будућности, поручивши да они, као и сви грађани, сада морају да измире порез из претходног периода.
Он је исказао захвалност Пореској управи на томе што је изашла у сусрет свима онима који нису извршавали своје обавезе тако што их је обавестила да спроводи контроле.
Према његовим речима, плаћање пореза је обавеза фриленсера утврђена још законом из 2001. године, који је дорађен 2003. године и од тада до данас ништа се није мењало.
Министар је указао на то да је 2003. године много мање људи зарађивало на такав начин и да је зато убудуће спреман да разговара о измени закона.
Држава је посвећена сузбијању сиве економије и ресорно министарство припремило је Нацрт закона о фискализацији, а у припреми је и Нацрт закона о е-фактурама, подсетио је он и оценио да ће та два закона допринети да се сива економија још више сузбије.
Мали је напоменуо да је 23. октобра на сајту Министарства финансија објављен Нацрт закона о фискализацији, а очекује се да ће бити усвојен до краја године како би његова примена почела 1. јануара 2022. године.
Министар је објаснио да би тим законом било омогућено да се кроз онлајн систем прати промет, наводећи да ће за нова софтверска решења и фискалне касе држава издвојити од 3,5 до четири милијарди динара.
Највећи терет нових фискалних каса преузеће држава и привреда неће имати никаква оптерећења, предочио је Мали и оценио да ће се то улагање државе исплатити у року од годину до годину и по дана.
Други нацрт закона који припрема Министарство је о е-фактурама, који би требало да буде усвојен у првом кварталу наредне године, док ће са применом кренути од 1. јануара 2022. године, рекао је он.
Према његовим речима, е-фактуре се уводе на захтев привреде и више неће бити папирних фактура јер ће бити дигитализоване, чиме ће бити смањене потенцијалне неправилности и сузбијање сиве економије.
Директорка Пореске управе Србије Драгана Марковић истакла је да је, упркос ситуацији са коронавирусом, била веома добра наплата пореза, посебно ПДВ-а, током целе године.
Марковић је навела да је Пореска управа пратила све мере које је Влада донела и да је то углавном било у вези са обједињеном наплатом и могућностима отплате од наредне године, као и друге мере које су биле везане за пролонгирање уплате.
Према њеним речима, наплата пореза је до у првих осам месеци била 100 одсто, али је у септембру, што је било и очекивано, опала и сада износи приближно 99,6 одсто.
Пореска управа је више радила на превенцији, а не на репресивним мерама, објаснила је Марковић и позвала грађане и привредна друштва да сами уплате порез како би се избегла примена законских мера.
Такође, она је саопштила да је Пореска управа од јануара до септембра ове године привремено затворила 802 објекта, што је више од 40 одсто од укупног броја контролисаних објеката.
Марковић је прецизирала да je у том периоду 106 објеката привремено затворено због непријављених радника и 696 објеката због неевидентирања промета.
Она је навела да је до септембра због COVID-19 обављено 1.975 контрола евидентирања промета преко фискалне касе, што је знатно мање у односу на прошлу годину.
Према њеним речима, у условима пословања који су отежени поштовање прописа има кључни значај и добродошла је свака мера која се односи на јачање свести о значају узимања фискалних рачуна и поштовању пореских прописа.
Поред тога, како је напоменула, циљ награде игре је и успостављање фискалне дисциплине у сврху сузбијања сиве економије.
На основу анализе коју је урадила Пореска управа за претоходну наградну игру, утврђен је раст промета евидентиран преко фискалних каса малих обвезника у износу од 30 одсто што је, како је нагласила, прави показатељ успешности саме кампање и наградне игре.
Марковић је указала на то да је највеће повећање промета заправо за време трајања награде игре од чак 83,5 одсто евидентирано у трговини на мало и услугама везано за поправку моторних возила.
Истовремено, она је напоменула да се Пореска управа налази у реформи и да је у овом моменту у завршној фази израде новог програма трансформације за период од 2000. до 2025. године, који подразумева увођење нових софтвера, пословних процеса и унапређење услуга.
Редизајнирање пословних процеса ћемо обављати путем модерних информационих платформи и у складу са најбољом међународном праксом, поручила је Марковић и додала да се у томе користе најбољим искуствима европских и светских пореских администрација.
Пореска управа је у претходном пероду много радила на јачању сопствених капацитета, подвукла је она и у складу са тим навела да је тренутно актуелан конкурс за запошљавање нових 137 извшилаца, а у новембру је планиран још један конкурс за запошљавање извршилаца.
Председник Савеза за фер конкуренцију НАЛЕД-а Иван Милетић изјавио је да су претходна два циклуса поменуте наградне игре мотивисала чак 41 одсто грађана да се директно или преко чланова породице укључе у борбу против сиве економије.
Милетић је рекао да су НАЛЕД-ова истраживања показала да су грађани током та два циклуса, који су одржани 2017. и 2018. године, послали 193 милиона фискалних рачуна и слипова у вредности не мањој од 44 милијарде динара.
-
Београд/Вашингтон, 18. април 2024.Србија од ММФ-а добила подршку за све што је до сада урадила
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара
-
Београд/Мостар, 16. април 2024.Сарадња предуслов за даљи економски развој региона
-
Београд, 12. април 2024.Цена бензина виша за два динара у наредних седам дана
-
Београд, 10. април 2024.У прва три месеца регистровано 1.715 заложних права
-
Београд/Будимпешта, 9. април 2024.Србија, Словенија и Мађарска удружиле берзе електричне енергије
-
Београд/Париз, 9. април 2024.Србија заинтересована за проширење сарадње са Француском у...
-
Београд, 5. април 2024.Нове цене горива на бензинским пумпама у наредних седам дана
-
Београд, 4. април 2024.Елиминисати изазове са којима се суочавају мала и средња...