Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали истакао је данас да је у условима највеће економске кризе српска економија имала најмање негативне последице, уз рекордно ниску стопу незапослености од 7,3 одсто у другом кварталу.
Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали истакао је данас да је у условима највеће економске кризе српска економија имала најмање негативне последице, уз рекордно ниску стопу незапослености од 7,3 одсто у другом кварталу.
Мали је, гостујући у Јутарњем програму Телевизије Прва, навео да су томе допринеле економске мере подршке од приближно 5,8 милијарди евра, односно 12,5 одсто БДП-а.
Сваког 15. у месецу видимо приливе од ПДВ-а. У уторак смо имали пресек и приходи су нам бољи од планираних за 1,6 милијарди динара, навео је министар и додао да то говoри да се наставља тренд опоравка наше привреде.
Он је указао на то да расту и привредна активност и увозни ПДВ, што нам даје сигурност, и додао да Србија не одустаје од развојних пројеката, јер они подстичу раст нашег БДП-а.
Не одустајемо од пројекта „Србија 2025“. Настављају се радови на ауто-путу Прељина–Пожега, кренули су радови на Моравском коридору, а почиње да се гради и брза саобраћајница Београд–Зрењанин, рекао је Мали.
Према његовим речима, држава чини све да обезбеди наставак инвестиција како би се подстакао раст и пензија и зарада.
Министар је, такође, истакао да ће долазак Америчке развојне агенције (DFC), која има годишњи буџет од 60 милијарди долара, гарантовати атрактивност и сигурност будућих инвестиција.
Мали је објаснио да ће представници ове агенције у Србији остати четири недеље како би се боље упознали са нашим развојним пројектима и проценили где би могли да инвестирају.
Истовремено, министар је указао на то да се тренутно ради и на ребалансу буџета за ову годину и буџету за 2021. годину.
О буџету за наредну годину, који с једне стране треба да буде развојни, а с друге да обезбеди давања, разговараћемо и са Међународним монетарним фондом, објаснио је он, напоменувши да ће разговори са представницима те финансијске институције бити одржани од 5. до 16. октобра.
Нема разлога за нова задуживања од њих, а тренутно имамо саветодавни споразум. Посебно ме радује то што су пре три недеље саопштили да су мере које је Србија предузела биле правовремене, свеобухватне и да имају огроман ефекат на очување запослености и привредних активности, рекао је министар.
Мали је поновио да ће пензије од јануара 2021. године бити увећане по швајцарској формули, која подразумева да на раст пензија утиче 50 одсто раст плата и 50 одсто инфлација.
Раст просечне плате у Србији у протеклих 12 месеци био је 10,4 одсто, док је инфлација била 1,4 одсто, што је у просеку 5,9 процената раст пензија. Сада, када се суочавамо са пандемијом и великом економском кризом, реални раст је 4,5 одсто и ми имамо новца за то, објаснио је он.
Говорећи о повећању минималне цене рада од 6,6 одсто, министар је поновио да ће држава преузети на себе највећи терет тог повећања, уз напомену да је повећан неопорезиви део дохотка са 16.300 на 18.300 динара.
Према његовим речима, у понедељак, 21. септембра, очекује се уплата последње минималне зараде за два месеца, у укупном износу од 36.000 динара за приближно 16.000 запослених у 10.000 новооснованих предузећа од марта.
Када завршимо са мерама, видећемо како привреда реагује. Пре две недеље донели смо и меру помоћи градским хотелима, за шта смо издвојили 1,4 милијарде динара. Дакле, све чинимо да заштитимо нашу привреду, поручио је Мали.
Он је указао на то да је активан пројекат „Моја прва плата“, чиме држава обезбеђује посао и плату за 10.000 младих људи, за девет месеци радног ангажовања, а отворена је и Вајбер апликација која ће омогућити лакшу пријаву заинтересованих.