Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали најавио је данас да ће сутра бити исплаћена трећа минимална зарада за 1.042.114 запослених у Србији у укупном износу од 31 милијарду динара.
П:
О:
Читај ми
Од почетка кризе држава привреди и грађанима помогла са 2,3 милијарде евра
Београд,
6. јул 2020.
Мали је подсетио на то да је држава до сада помогла привредницима да исплате три минималца са износом од 94 милијарде динара, односно са приближно 800 милиона евра.
Он је прецизирао да је од почетка кризе, изазванe пандемијом коронавируса, држава путем директних давања и ослобођења од пореских обавеза привреди и грађанима помогла са 278,64 милијарде динара, односно са 2,3 милијарде евра.
Реч је о подршци која је оцењена као једна од највећих у региону. Са исплатом овог трећег минималца покрили смо период од три месеца, иако је ванредно стање и немогућност пословања трајало двоструко краће, истакао је министар.
Мали је указао на то да су послодавци задржали неопходну ликвидност и обезбедили средства за исплату зарада, док су, с друге стране, радници задржали своја радна места.
Сада нам предстоји заједничка борба – да очувамо постојећа радна места, поручио је Мали, наводећи податак да је преко Фонда за развој до сада одобрена 1.061 кредитна линија у укупном износу од приближно 6,12 милијарди динара, или око 51 милион евра.
На ово треба додати да је на име одложених пореза и доприноса привреда релаксирана са 105,88 милијарди динара, односно са приближно 890 милиона евра, додао је министар.
Мали је подсетио и на гарантну шему преко које се одобравају комерцијални кредити преко банака, где је до сада одобрено више од 6.332 кредита, укупне вредности 526 милиона евра.
Према његовим речима, истовремено се ради и на одобравању захтева за још 3.449 кредита укупне вредности 453 милиона евра.
Он је рекао да је за исплату помоћи од 100 евра грађанима издвојено 72,5 милијарди динара, што је додатних 600 милиона евра из републичког буџета, нагласивши да је свим овим мерама заокружен посао обезбеђивања неопходне ликвидности у финансијском систему Србије.
Министар је нагласио и да се редовно прате програми подстицаја који се примењују у свету и региону, оценивши да ово сада није само криза понуде, већ и тражње.
Морамо да видимо како да подстакнемо и тражњу, јер не вреди да државе упумпавају огромне количине новца ако се на другој страни он гомила и штеди, објаснио је Мали.
Он је навео да то може довести до других економских неравнотежа и контракције читаве привреде, и додао да је у свету већ приметан тај тренд и да тражња за инвестиционим кредитима опада.
Потребне су нам, дакле, иницијативе и предузетништво које ће да пронађе решење за пословање у новим околностима. Отворени смо за све предлоге јер само удруженим напорима можемо доћи до резултата, поручио је Мали.
До сада смо, како је истакао, добро обавили посао, што је позитивно оценио и Међународни монетарни фонд (ММФ), истичући да је наш пакет био свеобухватан и брз и да је један од највећих међу европским земљама.
Према његовим речима, ММФ је у јуну додатно смањио пројекције раста на глобалном нивоу за велики број земаља, док је за Србију задржана априлска пројекција због снажног, правовременог и свеобухватног одговора на кризу.
Мали је нагласио да ММФ очекује да ће у 2021. години доћи до убрзања раста на шест процената БДП-а, и подсетио на то да су похваљене и монетарне мере.
Реч је, како је објаснио, о снижавању референтне каматне стопе и убацивању ликвидности у банкарски систем, као и увођењу тромесечног мораторијума на отплате банкарских кредита.
Према његовој оцени, пред нама су велики изазови јер је тешко проценити колико ће трајати здравствена криза у вези са коронавирусом, при чему није на делу само криза ликвидности.
Видећемо шта доноси јесен и предстојећи период. Економији не преостаје ништа друго него да се прилагођава новонасталим околностима, поручио је министар.
Мали је истакао да морамо пронаћи начин да функционишемо у новом систему, који нам сада намећу измењене околности на међународном тржишту.
Много тога се већ сада мења – међународна робна размена, ланци снабдевања, а на снази је велико потенцирање дигиталне и циркуларне економије, указао је он.
Србија може да буде тачка у том координатном систему чији параметри показују способност одрживог развоја, али на томе морамо да радимо сви јер флексибилност у пословању, иновативност, идеје и знање воде људску цивилизацију напред, поручио је Мали.
Према његовим речима, на држави је да се посвети својој основној изворној функцији која је усмерена на унапређење пословног амбијента, уклањању сувишног администрирања које оптерећеује привреду, унапређењу јавне управе и функционисања јавних предузећа, која значајно генеришу привредни раст читаве земље.
Наш задатак јесте и да инвестиције у јавну инфраструктуру задржимо на задовољавајућем нивоу, нагласио је министар и додао да је зато изградња путне инфраструктуре, као што је Моравски коридор, апсолутни приоритет.
Велика је одговорност на нама и морамо бити паметни, хватати корак са другима, бити нова карика у том новоуспостављеном ланцу снабдевања, а ту пре свега видим шансу за наше добављаче и кооперанте, нашу прерађивачку и ауто-индустрију, закључио је Мали.
Аутор:
mfin.gov.rs
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара
-
Београд/Мостар, 16. април 2024.Сарадња предуслов за даљи економски развој региона
-
Београд, 12. април 2024.Цена бензина виша за два динара у наредних седам дана
-
Београд, 10. април 2024.У прва три месеца регистровано 1.715 заложних права
-
Београд/Будимпешта, 9. април 2024.Србија, Словенија и Мађарска удружиле берзе електричне енергије
-
Београд/Париз, 9. април 2024.Србија заинтересована за проширење сарадње са Француском у...
-
Београд, 5. април 2024.Нове цене горива на бензинским пумпама у наредних седам дана
-
Београд, 4. април 2024.Елиминисати изазове са којима се суочавају мала и средња...
-
Београд, 3. април 2024.Изградња соларних електрана важан пројекат за енергетски сектор...