Лучић је то рекао поводом публикације „Годишњи извештај о пословању привреде у 2019. години” која је објављена данас на интернет страници Агенције и која неће бити представљена на уобичајеној конференцији за новинаре, због нестабилне здравствене ситуације изазване коронавирусом.
Он је подсетио на то да је 2014. била последња година у којој се домаћа привреда још увек постепено опорављала од претходне финансијске кризе и суочавала са последицама поплава.
Република Србија је тада имала пад БДП за 1,8 одсто, пад индустријске производње за 6,5 одсто, најнижи број запослених у привреди (971.171 радника) и негативан нето резултат од 132,6 милијарди динара, нагласио је Лучић.
Према његовим речима, од 2014. године српска привреда је у наредних пет година постепено расла, на шта указује више показатеља - БДП је са -1,8 одсто порастао на 4,2 одсто, односно 4,4 одсто у последње две године, док је укупан обим пословних активности привреде порастао за скоро 40 одсто.
Пословни приходи и пословни расходи привреде су расли скоро истом динамиком, а за постизање боље економичности у пословању домаће привреде, потребна је већа контрола расхода, истакла је Ружица Стаменковић, регистратор Регистра финансијских извештаја, сагледавајући резултате пословања привреде на основу података из финансијских извештаја за последњих пет година.
Профитабилно пословање је, како је навела, допринело повећању финансијских капацитета привреде за преко 1/4, што је повећало сопствене изворе и способност привреде за сервисирање дугова неопходних за даљи развој.
Постепено је долазило до смањења нагомиланих губитака за 7,2 процентна поена кумулативно за последњих пет година, јер је стопа изгубљеног капитала опала са 43,7 одсто (2014) на 36,5 одсто (2019), нагласила је Стаменковић.
Лучић је указао на то да су сви ови резултати допринели постепеном успотављању равнотеже у финансирању привреде и смањењу неликвидности, која још увек није на задовољавајућем нивоу.
Стопе ликвидности су, закључио је он, на половини од задовољавајућег нивоа, док раст дугорочних кредита, заједно са сопственим капиталом, још увек није довољан за финансирање сталне имовине.
Стаменковић је додала да до смањења краткорочних кредита долази на рачун повећања обавеза из пословања, које се користе као допуна у краткорочном финансирању.
Она је, такође, нагласила да потребна краткорочна средства и даље нису довољна за сервисирање текућих обавеза, али се број привредних друштава која су неликвидна дуже од 90 дана смањио са више од петине (на крају 2014) на 12 одсто (на крају 2019).
Комплетан текст Пословање привреде у Републици Србији у 2019. години, публикација Годишњи извештај о пословању привреде у 2019. години и презентација Пословање привреде у 2019. години објављени су на интернет страници Агенције за привредне регистре, у одељку Регистри - Финансијски извештаји – Публикације / Макроекономске анализе.