У новом издању свог редовног годишњег извештаја поменута организација наводи и податак да је Србија позиционирана у топ пет земаља по броју блокчејн девелопера у свету.
Укључивање Србије у ово најрелевантније годишње истраживање о стартапима на свету покренули су Иницијатива „Дигитална Србија“ и Кабинет министра без портфеља задуженог за иновације и технолошки развој, док су у самом прикупљању података учествовали кључни представници домаће стартап заједнице.
У овогодишњем истраживању „Стартап џинома“ учествовало је приближно 300 стартап екосистема широм света, што га чини најопсежнијим до сада.
Ново истраживање даје много реалнију слику о томе где се у светским оквирима налази наша предузетничка сцена јер је имало далеко већи обухват у односу на прошлу годину, када су посматрана 54 екосистема.
Од данас је целокупан извештај доступан јавности, а у њему је други пут анализиран екосистем Београд и Нови Сад, једини у региону Западног Балкана.
Вероватно најважнији податак изложен у истраживању односи се на процену вредности анализираних стартап екосистема. Ове године, рачуница америчких истраживача каже да вредност екосистема Београд–Нови Сад износи приближно 502 милиона долара.
У извештају се указује и на то да постоји значајан простор за побољшање индекса инвестиционих активности, јер се Србија, према нивоу инвестирања у стартапе, и даље вреднује најнижом оценом.
Министар Ненад Поповић је тим поводом истакао да је држава у последње четири године уложила приближно 100 милиона евра у изградњу иновационе инфраструктуре и механизама за подршку стартап компанијама.
Он је подсетио на то да смо изградили четири најсавременија научно-технолошка парка у којима наука и привреда заједнички раде на развоју врхунских иновација за глобално тржиште.
Такође, како је додао, отворено је десет иновационих стартап центара у регионима Србије, а до краја године биће их још четири.
Према његовим речима, држава препознаје проблем недостатка инвестиција у стартапове и зато је у претходном периоду донела значајне пореске подстицаје за улагање у стартап компаније.
Поред тога, у сарадњи са "Стартап џиномом" радимо на развоју нових програма финансирања, а један од њих је и Национални фонд за суфинансирање иновација, који ће бити додатни подстицај представницима венчурног капитала из целог света да улажу у српске стартап компаније, навео је министар.
Аутори извештаја препознају раст у домену домаће индустрије видео-игара кроз две велике аквизиције — новосадски студији 3Lateral и Eipix, који су постали у претходној години део глобалних гејминг лидера, компанија Epic Games, односно Playrix.
Србија је и даље позиционирана у топ пет земаља по броју блокчејн девелопера у свету, те извештај другу годину заредом издваја блокчејн и видео-игре као домаће подсекторе са највећим потенцијалом.
У складу са тим, директор Иницијативе „Дигитална Србија“ Небојша Ђурђевић рекао да се оног тренутка када се нека земља појави у „Стартап џином” истраживању повећавају шансе да је запазе страни инвеститори и организације.
Осим што је важно за кројење слике Србије у свету, ово истраживање је значајно јер нам омогућава да у исто време видимо како се наш екосистем позиционира у односу на друге стартап екосистеме у свету, објаснио је он.
Према његовим речима, на основу истраживања можемо да мапирамо јаке стране које можемо да користимо као полуге, као и јазове које треба да премостимо за даљи раст нашег екосистема и напредак на пољу технолошког предузетништва.
Извештај се бави и утицајима пандемије COVID-19 на стартапе, где је један од главних налаза да од десет стартапова четири не располажу новчаним средствима за пословање дуже од три месеца.
Недавно објављено истраживање Иницијативе „Дигитална Србија” посвећено импликацијама пандемије на дигиталну привреду показало је да чак две трећине домаћих стартапа бележи пад продаје већи од 60 одсто.