Министар без портфеља у Влади Републике Србије задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић поручили су данас да се од производње лековитог, ароматичног и зачинског биља може обезбедити завидна економска егзистенција чланова пољопривредног газдинства.
П:
О:
Читај ми
Подстаћи производњу лековитог биља у Србији
Београд,
6. мај 2020.
Кркобабић и Шкорић, који су и копредседници Националног тима за препород села, одговорили су на велики број питања заинтересованих за улагање у производњу лековитог биља, у консултацији са професором Јаном Кишгецијем, врхунским стручњаком за ту област и чланом Националног тима за препород села Србије.
Они су указали на то да територија Србије, захваљујући свом географском положају, геолошкој и педолошкој разноликости, као и утицају различитих климатских фактора, представља један од најзначајнијих центара биодиверзитета у свету.
Ту биолошку разноврсност флоре, како су истакли, чине 3.272 врсте, а сматра се да има 700 врста лековитих биљака, од којих је 420 званично регистрованих и описаних, док се у промету налази 280.
У саопштењу Националног тима за препород села истиче се да се до лековитог биља долази на два начина – гајењем и сакупљањем у природи.
Површине под гајеним лековитим, ароматичним и зачинским биљкама у Србији варирају од 2.000 до 3.000 хектара годишње, при чему се највише гаји 20 до 25 врста: питома нана, камилица, морач, тимијан, бели слез, першун, невен, мирођија, босиљак, оригано, жалфија.
У те површине није урачуната зачинска паприка, која се гаји на приближно 5.000 хектара.
Процењује се да је у производњи лековитог биља ангажовано више од 50.000 људи. Сакупљањем лековитог биља у Србији се бави и од тога живи 4.000 до 5.000 грађана, док се откупом бави 30 до 40 мањих и већих фирми.
Највише се обезбеђује клека, липа, зова, хајдучка трава, кантарион, бели слез и мајчина душица.
Процењује се да површине под лековитим, ароматичним и зачинским биљем у Србији могу бити и два-три пута веће. Да то може бити исплатива производња, сведочи податак да је у првих шест месеци 2014. године Србија извезла 1.800 тона лековитог, ароматичног и зачинског биља у вредности 7,6 милиона долара, док је истовремено увезено 1.184 тоне, у вредности од 4,4 милиона долара.
У Србију се увозе етерична уља, козметички и други прерађени производи од лековитог биља, а извоз се повећава из године у годину. У 2017. години из Србије је извезено лековитог биља у вредности од 16 милиона долара.
У складу са тим, Кркобабић је истакао да је за подстицај производње лековитог биља и раст извоза неопходно удруживања и виши степен прераде.
Он је нагласио да би Србија чињеницу да се потрошња лековитог, ароматичног и зачинског биља, као и шумских плодова, у свету сваке године повећава за око пет одсто, требало да искористи и вишеструко повећа своју производњу.
Такође, како је оценио, Србија би требало да примени високе технологије и иностраним купцима продаје полупроизводе или производе вишег степена прераде – биљне екстракте, етарска уља за козметичку и фармацеутску индустрију, спаковане чајеве и фитопрепарате, што је до сада примењивано у мањем броју случајева.
Министар је додао да је уз све то једини сигуран пут ка успеху и већој заради да се пољопривредна газдинства која гаје лековито биље удруже у специјализоване задруге, јер су само тако поуздан партнер за сарадњу са институтима и великим фирмама.
На основу података успешних специјализованих задруга, Кркобабић је истакао да је за гајење једногодишње биљке невен на једном хектару неопходно улагање од приближно 800 евра, а може се остварити приход од 5.000 евра.
За производњу белог слеза, чије гајење траје годину дана, улагање износи 1.200 евра по хектару, а приход може да достигне чак 9.000 евра, прецизирао је он и навео да улагања у обраду земљишта, припреме за садњу и бербу за гајење седмогодишње биљке матичњака на једном хектару износе приближно 1.200 евра и то само у првој години, док су приходи од друге до седме године око 6.000 евра годишње, што је укупно чак 36.000 евра.
Према његовим речима, поред неопходних агрономских знања која се стичу на стручним курсевима, пољопривредно газдинство које почне производњу лековитог биља требало би да уложи још 4.000 евра за набавку сушаре капацитета две тоне, а дестилатор у вредности од 15.000 евра може лакше да се набави ако се пољопривредна газдинства удруже.
Препорука стручњака је, како је указао, да се лековито биље у Србији у плантажној производњи може успешно гајити на целој територији, уз обавезну примену добре пољопривредне праксе (ГАП) и принципа органске пољопривреде.
Сакупљање у природи, уз комбиновање са плантажном производњом, препоручује се у брдскопланинским регионима Старе планине, Таре, Делиблатске пешчаре, Фрушке горе, Маљена, Проклетија, Сувобора, Медведника, Сићевачке клисуре и Сокобање, нагласио је Кркобабић.
Он је подсетио на то да је интересовање за производњу лековитог, ароматичног и зачинског биља нагло повећано од 2017. године пројектом обнове задругарства "500 задруга у 500 села".
До 2017. године, како је истакао, у централној Србији није постојала ниједна задруга за производњу лековитог биља, док је само у периоду од 2017–2020. основано чак 24 задруге са тим производним програмом.
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара
-
Београд/Мостар, 16. април 2024.Сарадња предуслов за даљи економски развој региона
-
Београд, 12. април 2024.Цена бензина виша за два динара у наредних седам дана
-
Београд, 10. април 2024.У прва три месеца регистровано 1.715 заложних права
-
Београд/Будимпешта, 9. април 2024.Србија, Словенија и Мађарска удружиле берзе електричне енергије
-
Београд/Париз, 9. април 2024.Србија заинтересована за проширење сарадње са Француском у...
-
Београд, 5. април 2024.Нове цене горива на бензинским пумпама у наредних седам дана
-
Београд, 4. април 2024.Елиминисати изазове са којима се суочавају мала и средња...