П:
О:
Читај ми
Србија у решавању питања Космета заступа универзалне принципе сагласне међународном праву
Београд/Орашац,
15. фебруар 2006.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница изјавио је данас на свечаности у Орашцу, одржаној поводом обележавања Дана државности Србије и подизања Првог српског устанка, да су сви принципи које Србија заступа у решавању питања Косова и Метохије без изузетка универзални и сагласни међународном праву и поновио да је Србија у потпуности опредељена за то да се пронађе ваљано компромисно решење у виду суштинске аутономије за Космет.
Званични сајт Владе Републике Србије преноси обраћање Коштунице у целини.
Даме и господо, поштовани пријатељи,
На данашњи дан модерна српска држава улази у двеста трећу годину свога постојања. То је традиција којом се мало држава Европе може подичити, јер је већина њих настала много деценија после српске државе. Иако је њено међународно признање уследило много година после Првог српског устанка, на Берлинском конгресу 1878. године, њен истински почетак у новијем историјском времену збио се у хладне фебруарске дане, на Сретење Господње 1804. године, када су српски устаници са вождом Ђорђем Петровићем на челу започели државотворни и национални посао стварања модерне државе Србије. Од тада је прошло више од два века, и по овом величанственом делу наших предака, упознала нас је и препознала читава тадашња Европа. Ми данас обележавамо велики и далеки датум почетка модерне српске државности, али не само позивајући се на историјско сећање, већ и мислећи на данашњицу. Сви знамо да је један део наше државе, и то део у којем је Србија настала, у великој опасности. Зато и сећање на Први српски устанак у овом тренутку има веће значење од прикладног подсећања. Оно, наиме, треба да нам да додатну снагу да издржимо у борби за очување Косова и Метохије у Србији, тамо где му је било место пре више векова и где му је било враћено место после ослободилачких борби 1912. године. Када је Карађорђе подигао устанак у Србији, тамошњи Срби нису седели скрштених руку, те су се, као и њихова браћа у Шумадији, латили оружја решени да се и они ослободе Османлијског царства и прикључе се великом подухвату обнове државе. Матични ток устанка у тадашњем Београдском пашалуку није могао и физички да обухвати Србе Косова и Метохије и њихов покушај устанка брзо је био скршен. Није им помогао ни Станоје Главаш продором у долини Лаба. У деценијама које су следиле, стварана је нова Србија као директни исход два велика и дугогодишња устанка. Стара Србија је пак постала подручјем појачаног терора како би се спречило обнављање српске државе на Балкану. Српски народ на Косову и Метохији не само да је био подвргнут притиску и терору, него је у више наврата, а посебно после српско-турских ратова 1876. и 1878. године, био масовно протериван са вековног косовског огњишта. Привремено ће одахнути тек 1912. године, када је Косово и Метохија било ослобођено.
Даме и господо, поштовани пријатељи,
На данашњи дан модерна српска држава улази у двеста трећу годину свога постојања. То је традиција којом се мало држава Европе може подичити, јер је већина њих настала много деценија после српске државе. Иако је њено међународно признање уследило много година после Првог српског устанка, на Берлинском конгресу 1878. године, њен истински почетак у новијем историјском времену збио се у хладне фебруарске дане, на Сретење Господње 1804. године, када су српски устаници са вождом Ђорђем Петровићем на челу започели државотворни и национални посао стварања модерне државе Србије. Од тада је прошло више од два века, и по овом величанственом делу наших предака, упознала нас је и препознала читава тадашња Европа. Ми данас обележавамо велики и далеки датум почетка модерне српске државности, али не само позивајући се на историјско сећање, већ и мислећи на данашњицу. Сви знамо да је један део наше државе, и то део у којем је Србија настала, у великој опасности. Зато и сећање на Први српски устанак у овом тренутку има веће значење од прикладног подсећања. Оно, наиме, треба да нам да додатну снагу да издржимо у борби за очување Косова и Метохије у Србији, тамо где му је било место пре више векова и где му је било враћено место после ослободилачких борби 1912. године. Када је Карађорђе подигао устанак у Србији, тамошњи Срби нису седели скрштених руку, те су се, као и њихова браћа у Шумадији, латили оружја решени да се и они ослободе Османлијског царства и прикључе се великом подухвату обнове државе. Матични ток устанка у тадашњем Београдском пашалуку није могао и физички да обухвати Србе Косова и Метохије и њихов покушај устанка брзо је био скршен. Није им помогао ни Станоје Главаш продором у долини Лаба. У деценијама које су следиле, стварана је нова Србија као директни исход два велика и дугогодишња устанка. Стара Србија је пак постала подручјем појачаног терора како би се спречило обнављање српске државе на Балкану. Српски народ на Косову и Метохији не само да је био подвргнут притиску и терору, него је у више наврата, а посебно после српско-турских ратова 1876. и 1878. године, био масовно протериван са вековног косовског огњишта. Привремено ће одахнути тек 1912. године, када је Косово и Метохија било ослобођено.
Карађорђе и његови саборци показали су праву снагу државотворног духа неопходног за обнову и уређење државе. Устанак који су водили српски домаћини тежио је да се ослобођене територије уреде по узору на тадашње европске државе. И како се ослободилачка територија ширила, тако је рука новог поретка стизала до последњих пространстава којим су завладали устаници, што је представљало остваривање најразвијеније европске државотворне идеје тог времена.
И ми данас морамо да наставимо, у другачијим историјским условима, мисију Карађорђевог државотворног пројекта. У данашњим условима, као и у ондашњим Карађорђевим, то значи градити и уређивати државу на општим вредностима, као и принципима на којима почива међународно право и међународни поредак. А у саме темеље међународног поретка уграђен је принцип неприкосновености суверенитета и територијалног интегритета демократских држава. И данас када започињу разговори о будућем статусу Косова и Метохије изражавам једнодушно уверење Србије да је незамисливо да се распарчава једна демократска европска држава и да се противно вољи Србије мењају њене државне границе.
Орашац је право место да поновим став Србије да у разговорима о Косову сви морају водити рачуна да је наша земља демократски уређена држава и да би сваки покушај наметања решења и отимања дела наше територије значило правно насиље над једном демократском државом и у исто време насиље над самим међународним поретком. За нашу земљу морају важити иста универзална начела која важе и којих се придржавају све демократске државе. Делити Србију отимањем Косова и Метохије представљало би директно кршење најопштијих принципа међународног права. Сви принципи које Србија заступа у решавању питања Косова без изузетка су универзални принципи сагласни међународном праву. Полазећи од ових најопштијих начела Србија је у потпуности опредељена за то да се пронађе ваљано компромисно решење у виду суштинске аутономије за Косово и Метохију. Да би истрајно и јединствено бранили и одбранили државне и националне интересе Србије од посебне је важности то што Србија данас, када је Косово и Метохија у питању, заправо заступа и брани унивезална начела и вредности на којима почивају мир и стабилност не само региона већ и целог савременог света. И управо то нам даје за право да од свих демократских држава захтевамо да се, и када је у питању Косово, морају поштовати универзална начела, начела на која се све државе позивају када се ради о њима самима.
Стварајући модерну српску државу Карађорђе и Милош су се пре свега придржавали правде и борили се против голе силе. И данас Србија следећи дух њиховог државотворног подухвата брани право и правду на Косову и Метохији убеђена да је право јаче од силе и да ће бити пронађено компромисно и историјски праведно решење. Чврсто уверен у то да ће се такво решење пронаћи, свима срдачно честитам државни празник, навео је Коштуница.
И ми данас морамо да наставимо, у другачијим историјским условима, мисију Карађорђевог државотворног пројекта. У данашњим условима, као и у ондашњим Карађорђевим, то значи градити и уређивати државу на општим вредностима, као и принципима на којима почива међународно право и међународни поредак. А у саме темеље међународног поретка уграђен је принцип неприкосновености суверенитета и територијалног интегритета демократских држава. И данас када започињу разговори о будућем статусу Косова и Метохије изражавам једнодушно уверење Србије да је незамисливо да се распарчава једна демократска европска држава и да се противно вољи Србије мењају њене државне границе.
Орашац је право место да поновим став Србије да у разговорима о Косову сви морају водити рачуна да је наша земља демократски уређена држава и да би сваки покушај наметања решења и отимања дела наше територије значило правно насиље над једном демократском државом и у исто време насиље над самим међународним поретком. За нашу земљу морају важити иста универзална начела која важе и којих се придржавају све демократске државе. Делити Србију отимањем Косова и Метохије представљало би директно кршење најопштијих принципа међународног права. Сви принципи које Србија заступа у решавању питања Косова без изузетка су универзални принципи сагласни међународном праву. Полазећи од ових најопштијих начела Србија је у потпуности опредељена за то да се пронађе ваљано компромисно решење у виду суштинске аутономије за Косово и Метохију. Да би истрајно и јединствено бранили и одбранили државне и националне интересе Србије од посебне је важности то што Србија данас, када је Косово и Метохија у питању, заправо заступа и брани унивезална начела и вредности на којима почивају мир и стабилност не само региона већ и целог савременог света. И управо то нам даје за право да од свих демократских држава захтевамо да се, и када је у питању Косово, морају поштовати универзална начела, начела на која се све државе позивају када се ради о њима самима.
Стварајући модерну српску државу Карађорђе и Милош су се пре свега придржавали правде и борили се против голе силе. И данас Србија следећи дух њиховог државотворног подухвата брани право и правду на Косову и Метохији убеђена да је право јаче од силе и да ће бити пронађено компромисно и историјски праведно решење. Чврсто уверен у то да ће се такво решење пронаћи, свима срдачно честитам државни празник, навео је Коштуница.
Централна свечаност обележавања Дана државности Србије и подизања Пвог српског устанка започела је данас литургијом у Цркви Вазнесења Господњег у Орашцу надомак Аранђеловца.
Литургији, коју су служили канадски владика Георгије и владика шумадијски Јован са свештенством шумадијске епархије, поред Коштунице присуствовали су и потпредседник Владе Републике Србије Мирољуб Лабус, министар одбране Србије и Црне Горе Зоран Станковић, престолонаследник Александар Карађорђевић и други.
Данашњи датум 1804. године забележен је у историји Србије као дан када је Карађорђе Петровић подигао устанак и започео борбу за коначно ослобођење од петовековног робовања под Турцима. На исти дан 1835. донет је први модерни српски устав, а 10. јула 2001. године Сретење је, усвајањем Закона о државним и другим празницима Србије, проглашено за Дан државности Србије.
Ловорове венце на споменик Карађорђу, уз највише државне и војне почасти, положили су председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница, престолонаследник Александар Карађорђевић и министар одбране Србије и Црне Горе Зоран Станковић.
По традицији уручена је и песничка награда за родољубиву поезију "Одзиви Филипу Вишњићу", коју је за 2005. годину примио песник Драган Кулунџија.
Кулунџија је, према речима академика Матије Бећковића, добио диплому за снажан и особит исказ ововременог родољубља које га је надахнуло да пева, по чему је достојан следбеник главног узора песничке буне.
Сретенске свечаности у Орашцу завршене су музичко-сценским делом "Вожд Карађорђе и прота Атанасије Буковички" на текст Данка Поповића, а главне улоге тумачили су Небојша Дугалић у улози Карађорђа и Тихомир Станић као прота Атанасије Буковички.
Након тога председник Владе Србије Војислав Коштуница и престолонаследник Александар Карађорђевић положили су венце на Карађорђев гроб на Опленцу код Тополе. У цркви Светог Георгија помену, који је одржао владика шумадијски Јован, присуствовали су и министар одбране СЦГ Зоран Станковић и министри у Влади Републике Србије - министар правде Зоран Стојковић, министар за државну управу и локалну самоуправу Зоран Лончар и министар рударства и енергетике Радомир Наумов.
Након тога председник Владе Србије Војислав Коштуница и престолонаследник Александар Карађорђевић положили су венце на Карађорђев гроб на Опленцу код Тополе. У цркви Светог Георгија помену, који је одржао владика шумадијски Јован, присуствовали су и министар одбране СЦГ Зоран Станковић и министри у Влади Републике Србије - министар правде Зоран Стојковић, министар за државну управу и локалну самоуправу Зоран Лончар и министар рударства и енергетике Радомир Наумов.
-
Београд, 15. март 2024.Наставак рада на испуњењу препорука ОДИХР-а
-
Београд, 15. март 2024.Значајна сарадња са Мисијом ОЕБС-а и Aмбасадом САД у Београду
-
Београд, 12. март 2024.Брнабић и чланови Владе положили венац на месту убиства Зорана...
-
Београд, 11. март 2024.Председница Владе честитала почетак месеца Рамазана
-
Београд, 9. март 2024.Премијерка разговарала са амбасадорима Квинте и амбасадором ЕУ...
-
Београд, 9. март 2024.Брнабић разговарала са представницима ОЕБС-а и ЕУ
-
Београд, 8. март 2024.Продубљивање сарадње са Саветом Европе у бројним областима
-
Београд, 8. март 2024.Привредни раст у јануару премашио очекивања
-
Београд/Букурешт, 7. март 2024.Потврђени добри односи Србије и Грчке
-
Београд/Букурешт, 6. март 2024.Подршка Румуније територијалном интегритету и суверенитету...