Мацут је истакао потенцијал Србије за позиционирање у области пројектовања чипова, имајући у виду да у овој области већ ради више од 1.000 инжењера.
Премијер је подсетио на то да је на Копаоник бизнис форуму у марту указао на могућности наше земље у овој области, након чега је Влада у јуну формирала Радну групу са задатком да предложи правце даљег развоја.
Он је нагласио да је иницијатива за формирање Радне групе потекла од инжењера и професора који су своје каријере градили у Србији и водећим светским компанијама, додавши да су они своје искуство и стручност ставили у функцију развоја домаће индустрије.
Председник Владе је, говорећи о значају пројектовања чипова, објаснио да тај процес претходи производњи, која захтева изградњу специјализованих фабрика и инвестиције од више десетина милијарди долара.
Мацут је истакао да се Србија зато усмерава на област у којој већ има изграђену стручну базу и у којој су потребна знатно мања улагања, уз напомену да је циљ да се постојећи потенцијал постепено усмери ка развоју домаћих производа и сопствене интелектуалне својине.
Према његовим речима, развој вештачке интелигенције мења индустрију полупроводника и отвара простор за нове учеснике, због чега је важно на време препознати могућности које се у овој области отварају.
Он је посебно истакао значај повезивања факултета, института и привреде, као и прилагођавања образовања новим технолошким условима и потребама будућег развоја.
Премијер је указао и на могућности примене ових технологија у медицини, пољопривреди и другим стратешким областима, и поручио да је амбиција Србије не само да буде корисник савремених технологија већ и земља која их ствара.
Директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу и председник Радне групе др Михаило Јовановић представио је резултате досадашњег рада и препоруке за даљи развој пројектовања чипова у нашој земљи.
Јовановић је нагласио да Србија има знање, стручњаке и потенцијал да направи значајан искорак у области пројектовања интегрисаних кола, објаснивши да је Радна група усмерила свој рад кроз три кључна правца – научно-образовни, привредни и институционални.
Наш циљ је да повежемо ова три стуба и створимо услове за развој домаћих технологија и интелектуалне својине, јачање инжењерских капацитета и снажније повезивање факултета и привреде, поручио је директор Канцеларије.
На тај начин желимо да створимо основу за развој конкурентних домаћих решења и јаче позиционирање Србије у глобалном екосистему полупроводничке индустрије, рекао је он.
Према његовим речима, Канцеларија за ИТ и еУправу је спремна да својим технолошким, оперативним и институционалним капацитетима допринесе координацији и даљем развоју овог екосистема.