П:
О:
Читај ми
Представљен Предлог мера за унапређење извоза у овој години
Београд,
20. мај 2004.
Министар за економске односе са иностранством у Влади Републике Србије Предраг Бубало и заменик министра Љубиша Јовановић представили су Предлог мера за унапређење извоза у овој години, који има за циљ стварање предуслова за раст извоза преко измењене структуре домаћих производа намењених иностраном тржишту, што је, уз привлачење страних инвестиција, један од приоритета Владе Србије.
Бубало је на конференцији за новинаре навео да један од главних проблема домаће привреде представља дефицит, и објаснио да, и поред тога што овим предлогом неће бити решене све тешкоће, овакав приступ представља позитиван помак јер уводи мере које нису постојале у ранијем периоду.
Јовановић је нагласио да су досадашње токове извоза одликовали стагнација производње, недостатак робе намењене иностраним тржиштима, непромењена структура робе за извоз, недовољно уређена законска регулатива, континуитет државне интервенције у слободном протоку роба намењених страним тржиштима, неодговарајућа пратећа документација, недовољно развијен систем квалитета, скупо и тромо банкарство, као и неусклађеност инфраструктуре транспорта.
Он је као последице тога навео превелике трошкове у припреми и отпреми робе за извоз, а као крајњи резултат и неконкурентност домаћих производа на страним тржиштима.
Јовановић је објаснио да излаз из тренутне ситуације представљају системске и структурне мере, при чему би системске подразумевале утврђивање извозно оријентисане аграрне, индустријске и трговинске политике и доношење одговарајућих буџета, припрему прописа и стандарда прилагођених ЕУ и Светској трговинској организацији, успостављање зоне слободне трговине југоисточне Европе, дефинисање надлежности републичких министарстава у циљу повећања извоза и повећање квалитета и ефикасности рада државне управе, посебно царинске службе.
Он је у системске мере убројао и адекватну висину субвенција на стратешке производе пољопривреде намењене извозу, регулисање питања стандарда, хитно уређивање поступака издавања сертификата који прате робу при извозу, утврђивање свих видова ванцаринске заштите у складу са Светском трговинском организацијом, формирање кластера на нивоу Републике Србије и побољшање услова и организације превоза робе за све видове транспорта.
Према његовим речима, неопходно је подићи и ефикасност банкарског сектора у односу на финансирање производње роба и услуга намењених извозу, афирмисати и убрзати почетак рада Фонда за осигурање и финансирање спољнотрговинских послова и Гаранцијског фонда Републике Србије, креирати и маркетиншки осмислити домаће производе намењене извозу и донети националну иновациону политику са мерама за подстицање развоја нових производа и технологија.
Он је објаснио да структурне мере подразумевају привлачење страних директних инвестиција, промовисање производних кооперација, лиценцне производње и јоинт вентуре пројеката, подизање обима производње аграрног, индустријског и сектора услуга, редефинисање одабира ино-тржишта где је као циљне земље навео Руску Федерацију, Кину и земље ЕУ, промовисање оснивања малих и средњих предузећа којих у наредних пет година у Србији треба да буде приближно 400 хиљада, динамички развој извоза, као и афирмисање извоза услуга у туризму, филмској индустрији, грађевинској оперативи и консалтингу и реекспортним пословима.
Јовановић је нагласио да су досадашње токове извоза одликовали стагнација производње, недостатак робе намењене иностраним тржиштима, непромењена структура робе за извоз, недовољно уређена законска регулатива, континуитет државне интервенције у слободном протоку роба намењених страним тржиштима, неодговарајућа пратећа документација, недовољно развијен систем квалитета, скупо и тромо банкарство, као и неусклађеност инфраструктуре транспорта.
Он је као последице тога навео превелике трошкове у припреми и отпреми робе за извоз, а као крајњи резултат и неконкурентност домаћих производа на страним тржиштима.
Јовановић је објаснио да излаз из тренутне ситуације представљају системске и структурне мере, при чему би системске подразумевале утврђивање извозно оријентисане аграрне, индустријске и трговинске политике и доношење одговарајућих буџета, припрему прописа и стандарда прилагођених ЕУ и Светској трговинској организацији, успостављање зоне слободне трговине југоисточне Европе, дефинисање надлежности републичких министарстава у циљу повећања извоза и повећање квалитета и ефикасности рада државне управе, посебно царинске службе.
Он је у системске мере убројао и адекватну висину субвенција на стратешке производе пољопривреде намењене извозу, регулисање питања стандарда, хитно уређивање поступака издавања сертификата који прате робу при извозу, утврђивање свих видова ванцаринске заштите у складу са Светском трговинском организацијом, формирање кластера на нивоу Републике Србије и побољшање услова и организације превоза робе за све видове транспорта.
Према његовим речима, неопходно је подићи и ефикасност банкарског сектора у односу на финансирање производње роба и услуга намењених извозу, афирмисати и убрзати почетак рада Фонда за осигурање и финансирање спољнотрговинских послова и Гаранцијског фонда Републике Србије, креирати и маркетиншки осмислити домаће производе намењене извозу и донети националну иновациону политику са мерама за подстицање развоја нових производа и технологија.
Он је објаснио да структурне мере подразумевају привлачење страних директних инвестиција, промовисање производних кооперација, лиценцне производње и јоинт вентуре пројеката, подизање обима производње аграрног, индустријског и сектора услуга, редефинисање одабира ино-тржишта где је као циљне земље навео Руску Федерацију, Кину и земље ЕУ, промовисање оснивања малих и средњих предузећа којих у наредних пет година у Србији треба да буде приближно 400 хиљада, динамички развој извоза, као и афирмисање извоза услуга у туризму, филмској индустрији, грађевинској оперативи и консалтингу и реекспортним пословима.
Преузмите документ
-
Београд, 4. октобар 2024.Нове цене горива у наредних седам дана
-
Београд, 4. октобар 2024.Мисија ММФ-а упозната са планом инвестиција и реформама у...
-
Београд, 1. октобар 2024.Искористити огроман потенцијал наше дрвне индустрије
-
Београд/Скопље, 30. септембар 2024.Србија лидер у региону у областима науке, иновација и стартап...
-
Горњи Милановац, 30. септембар 2024.Рударски сектор стуб индустријског развоја Србије
-
Београд, 27. септембар 2024.Непромењене цене горива у наредних седам дана
-
Београд, 27. септембар 2024.Србија све атрактивнија дестинација за различите врсте туризма
-
Београд, 26. септембар 2024.Споразуми са Азербејџаном за додатну енергетску сигурност
-
Београд, 25. септембар 2024.Просечна зарада у јулу без пореза и доприноса 97.835 динара
-
Врдник, 23. септембар 2024.Јачање сектора обновљивих извора енергије