Министар културе и информисања Владан Вукосављевић
се осврнуо на важан заједнички подухват двају министарстава овог месеца - доношење заједничког Упутства о примени појединих одредби Закона о планирању и изградњи и Закона о културним добрима.
Према његовим речима, ово упутство је веома важно јер се заштита и очување непокретних културних добара и њихове околине остварује, између осталог, и кроз урбанистичке и просторне планове, на начин на који се поштује њихов интегритет и статус.
Он је навео да су носиоци израде просторних и урбанистичких планова обавезни да приликом њихове израде прибаве од надлежног завода за заштиту споменика културе неопходне услове чувања, одржавања и коришћења културних добара и добара која уживају претходну заштиту.
Министар је објаснио да све док се објекат или целина налази под претходном заштитом, он ужива потпуну заштиту и примениће се сви услови које достави надлежни завод.
Међутим, уколико претходно заштићен објекат или целина није утврђен за културно добро у законском року од 3 године од дана евидентирања претходне заштите, орган надлежан за издавање грађевинске дозволе више није обавезан да тражи посебне услове заштите од надлежног Завода, истакао је он.
Вукосављевић је напоменуо да је закон такав да прописује статус претходне заштите, пре него што се нешто утврди за културно добро.
За три године омогућено је стручњацима да провере да ли такав објекат или целина заслужују статус културног добра или не. Пракса је показала да се, када је реч о новим објектима или целинама, тај рок није поштовао. Овим упутством се прецизирају недостајући елементи поступка, додао је Вукосављевић
Министар културе и информисања је указао на то да уколико се у пракси појави ситуација да поједине целине или објекти буду утврђени за културна добра после усвајања планског документа или се после усвајања планског документа евидентирају нова добра под претходном заштитом, на иницијативу завода биће измењен и допуњен плански документ по скраћеном поступку, у складу са законом.
Он је указао и на значајне кораке који су остварени у представљању нашег материјалног и нематеријалног културног наслеђа и домаћој и регионалној, као и светској јавности, у чему су учествовали заједно Налед, Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Министарство културе и информисања.
Вукосављевић је напоменуо да је наша земља успела да у неколико претходних година изврши нове уписе на листу Унеска кад је реч о нематеријалном културном наслеђу и навео да се на Унесковој Репрезентативној листи нематеријалног културног наслеђа човечанства налази "Породична слава", "Коло - традиционална народна игра" и "Певање уз гусле".
Кад је реч о новим номинацијама процедура је таква да се прво уписује у Национални регистар, а касније се предложи Унеску за упис. По новим прописима тек сваке две године могуће је поднети захтев за нови упис. Регистар нематеријалног културног наслеђа Републике Србије, у овом тренутку, садржи 47 елемента уписаних на Листу елемената нематеријалног културног наслеђа Србије, објаснио је Вукосављевић.
Министар је најавио да ће се у будућности улагати и додатни напори за афирмацију нових захтева Унеску и нових предлога за упис самостално, али и кроз заједничке номинације.
Потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић указала је на значај заједничког рада који је довео до тога да се у афирмацију културног наслеђа укључе и жене из руралних крајева.