Министар културе и информисања у Влади Републике Србије Владан Вукосављевић указао је данас на то да се народи најбоље разумеју, чују и препознају кроз културу и преко ње, додавши да Француска и Србија имају потенцијал да се на тај начин зближе.
П:
О:
Читај ми
Снажне културне везе српског и француског народа
Нови Сад,
28. октобар 2019.
Вукосављевић је у Свечаној сали Матице српске у Новом Саду, где је одржана промоција зборника радова „Српско-француске књижевне и културне везе у европском контексту“, истакао да везе између две земље можемо посматрати преко политичке историје или преко односа у области културе.
Према његовим речима, интересовање за српску, углавном традиционалну културу и народно стваралаштво, које се јавило док је Балкан био „непозната зона“, појачало се у Француској када су први српски књижевници, сликари, уметници почели да се укључују у културни развој тадашње савремене Европе.
Француска је била у највећем броју случајева земља избора наших истакнутих књижевних стваралаца, као што је била и извор културног надахнућа за бројне европске државе и народе, нагласио је министар.
Присутнима се обратио председник Матице српске проф. др Драган Станић, а о зборнику су говорили проф. др Јелена Новаковић, проф. др Миливој Сребро, др Љубодраг Ристић, Ален Капон и мр Бранка Гератовић.
Тематски спектар који подразумева пројекат „Српско-француске књижевне и културне везе у европском контексту“ веома је широк и омогућава приступ који има потенцијал да понуди нове увиде у проблематику српско-француских веза и односа.
Резултат тих истраживања су радови у овом зборнику подељеном у три тематске целине.
Прва целина обухвата радове фокусиране на присуство српске културе у Француској, а у њима се разматрају српске теме и ликови Српкиња и Срба у француској књижевности и уметности, који се посматрају како са имаголошког, тако и са поетичког и стилистичког становишта.
Друга целина се односи на радове који разматрају актуализацију духовних кретања у Француској у српском културном контексту кроз дијалог који српски писци успостављају са француским.
Трећу и последњу целину сачињавају радови оријентисани на српско-француске везе које се развијају кроз активности у оквиру удружења чији је циљ њихово унапређење, кроз преводилачки рад као значајан вид медијације, али и кроз развој модерне српско-француске лексикографије.
Овај зборник приредила је Матица српска, у сарадњи са Универзитетом Мишел де Монтењ из Бордоа и под покровитељством Министарства културе и информисања.
-
Београд, 17. април 2024.Стипендирање најбољих студената богословских факултета и...
-
Београд, 10. април 2024.Рогановић упутио честитку поводом Рамазанског бајрама
-
Београд, 30. март 2024.Рогановић честитао Ускрс по грегоријанском календару
-
Београд/Валета, 14. март 2024.Отворен Павиљон Србије на првом Бијеналу уметности на Малти
-
Београд, 29. фебруар 2024.Зрењанин Национална престоница културе 2025. године
-
Београд, 20. фебруар 2024.На Хиландару реализовани сви планирани радови у 2023. години
-
Београд, 19. фебруар 2024.Вукова награда снажан допринос очувању и промоцији кључних...
-
Београд, 6. фебруар 2024.Слика Паје Јовановића „Одмор башибозука” од данас у Београду
-
Нови Сад, 10. јануар 2024.Припрема за обележавање 200-годишњице рођења Бранка Радичевића
-
Београд, 6. јануар 2024.Божићна честитка директора Управе за сарадњу с црквама и верским...