Министарство правде Владе Републике Србије саопштило је да је данас у Нишу одржан трећи округли сто у оквиру консултативног процеса о радном тексту стратегије развоја правосуђа oд 2019. до 2024. године.
Министарство правде Владе Републике Србије саопштило је да је данас у Нишу одржан трећи округли сто у оквиру консултативног процеса о радном тексту стратегије развоја правосуђа oд 2019. до 2024. године.
Том приликом je истакнуто да је у овом документу посебан акценат стављен на јачање стручности, етике, интегритета и ефикасности у правосуђу.
Директор Правосудне академије и потпредседник Радне групе за израду стратегије Ненад Вујић нагласио је да је потребно да се у пракси удаљимо од максиме да је „правда спора, али достижна“.
Он је оценио да је спора правда негација правде и да је то један од главних разлога зашто је велики део ове стратегије посвећен унапређењу ефикасности судских поступака.
Према његовим речима, то укључује организационо-техничке и законске измене, као и јачање алтернативног решавања спорова, којим се судови растерећују како би се посветили тежим и сложенијим питањима.
Вујић је стратегију развоја правосуђа назвао свеобухватним документом, који почива на принципима јачања независности, непристрасности, самосталности правосуђа, подсетивши на то да је рад на изради тог документа започет почетком ове године.
Радна група је, како је прецизирао, имала 31 члана и обухватала је представнике државних институција из правосуђа, односно Министарства правде, Високог савета судства, Државног већа тужилаца, Врховног касационог суда, Републичког јавног тужилаштва, Правосудне академије, као и представнике струковних удружења и невладиних организација.
Државни секретар Министарства правде Мирко Чикириз подвукао је да је у фокусу стратегије грађанин који очекује владавину права кроз ефикасно судство и суђење у разумном року.
Заменик директора Правосудне академије Мајда Кршикапа објаснила је да је стратегија документ који дефинише смернице за наредни петогодишњи период.
Њене главне мере и циљеви ослањају се на стара начела из претходне стратегије, као и на Акциони план за Поглавље 23, односно на независност, непристрасност, одговорност, самосталност, стручност, ефикасност и транспарентност правосуђа.
Заменик директора пројекта УСАИД-а „Владавина права“ Драгана Лукић рекла је да је стратегија добила назив „Стратегија развоја“, јер је Србија остварила добар напредак у последњих неколико година, те да нису потребне велике реформе правосуђа, већ да се постојећи систем анализира и боље организује.
Консултативни процес о радном тексту стратегије развоја правосуђа за период 2019–2024. године организује Министарство правде, уз подршку УСАИД-овог пројекта „Владавина права“.
Округли столови су одржани у Крагујевцу, Новом Саду и Нишу, а наредни ће бити организован у Београду.