Министар рударства и енергетике у Влади Републике Србије Александар Антић изјавио је данас да је енегетика важно регионално питање и да у тој области имамо огромну обавезу да сарађујемо и остварујемо заједничке планове и регионалну енергетску политику.
П:
О:
Читај ми
Србија спроводи више регионалних енергетских пројеката
Београд,
3. јун 2019.
Антић је на отварању конференције “Енергетска безбедност у региону”, која је окупила министре из Мађарске, Бугарске, Румуније, Црне Горе и Републике Српске, као и бројне стручњаке, рекао да енергетика не препознаје границе, а да су енергетска безбедност и снабдевање регионална питања.
Он је оценио да су регионални односи, укључујући и Грчку, Хрватску, Северну Македонију и Албанију, изузетно добри, те да је то важно за будућност, с обзиром на то да је енергетика важно и геополитичко и стратешко питање.
Морамо да имамо ефикасну сарадњу како би цео регион био снажан, поручио је Антић и пренео да су се министри на састанку уочи конференције сагласили о томе да је кључна порука да су државе региона и њихови енергетски системи апослутно спремни да сарађују.
Према његовој оцени, енергетски сектор доживаљава транзицију, док се мапа кључних енергетских извора мења, као и руте снабдевања енергетима.
Сарадња је важна како бисмо препознали све те изазове и имали заједничке одговоре. Србија у томе жели да буде поуздан партнер свим пријатељима у региону. Имамо велики број заједничких пројеката и снажну развојну енергетску политику, прецизирао је министар.
Он је, говорећи о спровођењу заједничких регионалних енергетских пројеката, указао на трансбалкански коридор, нови регионални и паневропски пројекат, тројну интерконекцију између Србије, БиХ и Црне Горе кроз пројекат "Бајина Башта", нове хидроелектране планиране за изградњу са Републиком Српском у горњем току Дрине, интерконекцију са Бугарском, као и пројекат "Турски ток".
Антић је рекао да нема дилеме да све државе које се налазе на траси будућег гасовода "Турски ток" спроводе активности у складу са планом, уз очекивање да ће тај пројекат у линијском делу кроз Србију до границе са Мађарском бити реализован до краја ове године.
Министар спољних послова и трговине Мађарске Петер Сијарто истакао је да је Мађарска заинтересована да та рута буде изграђена, као и за напредак у изградњи инфраструктуре и у Србији и у Бугарској.
Мађарска је донела неопходне одлуке како би већ била у могућности да прими гас од 2020. или 2021. године са границе са Србијом, указао је Сијарто и нагласио да ће та земља бити спремна да прими до 10 милијарди кубних метара на њеној јужној граници.
Министарка енергетике Бугарске Теменушка Петкова предочила је да је јасно да ниједна земља сама не може да одговори на изазове у области енергетике, да је диверзификација најважнији приоритет у ЕУ, те да ће "Турски ток "допринети повећању енергетске безбедности у региону и омогућити сигурност снабдевања.
Бугарска је, како је пренела, пред новим изазовом и треба да повећа производњу електричне енергије која је “чиста”, па тако ради на пројекту изградње друге нукеларне електране и тражи стратешке инвеститоре за тај пројекат.
Министар енергетике Румуније Антон Атон навео је да се енергетска сигурност може омогућити само сталним и јасним дијалогом у региону, уз оцену да без нукеларне енергије регион неће моћи да достигне планиране циљеве, због чега ће Румунија реновирати једну нуклеарну електрану.
Према његовим речима, 56 одсто укуно произведене енергије у Румунији долази из хидроелектрана, а свега 1,9 одсто из енергије ветра, те да је складиштење енергије из обновљивих извора и гаса од суштинског значаја.
Министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић објаснио је да је РС Стратегијом развоја енергетике до 2035. године предвидела диверзификацију енергетских извора и повећање укупних капацитета за производњу енергије.
У складу са тим, како је предочио, реализован је пројекат термоелектране од 300 мегавата по европским стандардима, у плану је изградња два ветропарка, даљи развој пројеката изградње хидроелектрана, као и изградња 325 километара гасовода.
Министарка економије Црне Горе Драгица Секулић навела је да та земља очекује да ће изградњом подморског кабла од Италије постати регионално чвориште у смислу преноса електричне енергије.
Аутор:
Фонет
-
Београд/Вашингтон, 18. април 2024.Србија од ММФ-а добила подршку за све што је до сада урадила
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара
-
Београд/Мостар, 16. април 2024.Сарадња предуслов за даљи економски развој региона
-
Београд, 12. април 2024.Цена бензина виша за два динара у наредних седам дана
-
Београд, 10. април 2024.У прва три месеца регистровано 1.715 заложних права
-
Београд/Будимпешта, 9. април 2024.Србија, Словенија и Мађарска удружиле берзе електричне енергије
-
Београд/Париз, 9. април 2024.Србија заинтересована за проширење сарадње са Француском у...
-
Београд, 5. април 2024.Нове цене горива на бензинским пумпама у наредних седам дана
-
Београд, 4. април 2024.Елиминисати изазове са којима се суочавају мала и средња...