Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали изјавио је данас на отварању конференције „Дигитално банкарство“ да је банкарски сектор у Србији потпуно стабилан, те да је у том сектору у току консолидација.
Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали изјавио је данас на отварању конференције „Дигитално банкарство“ да је банкарски сектор у Србији потпуно стабилан, те да је у том сектору у току консолидација.
Мали је, учествујући на скупу у организацији „Adria media group“, подсетио на то да је пре само десетак дана завршена формално и продаја мањинског удела у Јубмес банци, као и да је у току и припрема за приватизацију Комерцијалне банке.
Он је изразио очекивање да ће се најкасније почетком јуна објавити јавни позив за проналажење стратешког партнера и за ту банку, додавши да ће у власништву државе остати само банка Поштанска штедионица.
Министар је објаснио да мање приватне банке нестају јер их купују велики системи, а да грађани и клијенти банака имају исте потребе – да што пре добију неку услугу, што су, по њему, заједнички изазови и за банке и за државу.
Зато су приоритети дигитализација и подизање квалитета услуга, рекао је он и додао да ће победити она банка која има бољи ИТ систем, боље услуге и више корисника.
Према његовим речима, држава је одредила као приоритет дигитализацију, еУправу и то да што више услуга буде онлајн.
Србија, како је истакао, не жели да пропусти четврту индустријску револуцију и у нашој земљи ће се све више причати не само о дигитализацији, већ и о вештачкој интелигенцији, роботици.
Желимо да будемо корак испред свих. У овом тренутку смо завршили дата центар у Београду, а очекује нас и нови центар у Крагујевцу, рекао је Мали и додао да је зато важно и увођење 5G мреже, што се може очекивати почетком наредне године.
Он је напоменуо да ће готово 100 милиона евра ове године бити уложено у развој научно-технолошких паркова и научноистраживачких и дата центара, што ће додатно подстаћи развој наше економије.
Министар се осврнуо и на посету мисије Међународног монетарног фонда Србији, која се сутра завршава.
Они ће потврдити да је привредни раст у Србији 3,5 одсто. Предвиђања ММФ-а и Светске банке су да ће Србија у наредне четири године имати највећи раст у региону, са стопом од четири одсто. Светска банка чак предвиђа да можемо достићи и седам одсто, нагласио је Мали.
Он је поручио да ће грађани Србије живети све боље, нагласивши да је према прогнози ММФ-а и Светске банке, животни стандард по глави становника 2018. године био око 7.200 долара, док ће 2023. године бити око 10.400 долара, што је повећање од 44 одсто.
Министар је указао на то да је највећи задатак државе да обезбеди атрактивно тржиште и да ће, након постигнуте фискалне консолидације и даљег одржавања макроекономске стабилности, бити кључна три приоритета.
То су, како је прецизирао, повећање плата и пензија односно личне потрошње, још већа улагања у капиталне инвестиције, као и наставак смањења пореског оптерећења на зараде.
Када је реч о инвестицијама, Мали је објаснио да су оне биле рекордне ове године и да је за ту намену предвиђено из буџета преко 220 милијарди динара, и додао да ће наредне године бити планирано више од 250 милијарди динара инвестиција, што је додатни импулс расту наше економије.
Наставићемо да смањујемо оптерећења на зараде. Прошле године је то било укидање накнаде за незапосленост на терет послодавца од 0,75 одсто. Очекујем додатно смањење за бар један процентни поен за 2020. годину, поручио је Мали и закључио да ће на тај начин наше тржиште постати још атрактивније за пословање.