Министар културе и информисања у Влади Републике Србије Владан Вукосављевић присуствовао је данас у Новом Саду отварању научног скупа „Српски културни простор: устројство, проблеми, вредности”.
Министар културе и информисања у Влади Републике Србије Владан Вукосављевић присуствовао је данас у Новом Саду отварању научног скупа „Српски културни простор: устројство, проблеми, вредности”.
Том приликом, министру је уручена Специјална плакета, као и Печат Матице српске, као посебно признање Матице српске за досадашњу сарадњу и покретање идеје за одржавање поменутог скупа.
Вукосављевић је, обраћајући се присутним научницима, академицима, професорима и осталим представницима стручне јавности, указао на вредност и значај очувања свих елемената који учествују у градњи српског идентитета.
Културни образац јесте основ за постојање и трајање народа. Историја памти народе и друштва који су нестали са историјске сцене, а разлоге за овакав исход можемо да тражимо и на пољу културе, навео је он.
Зато је обавеза сваке генерације, како је додао, да у складу са својим знањем и етиком учини колико може за напредак српске културе, српске духовности и српског идентитета.
Он је подсетио на то да је овај скуп наставак активности зачетих потписивањем „Повеље о српском културном простору“, нагласивши да је српски културни простор онај географски простор на којем је српски народ током дугог историјског трајања оставио несумњиве трагове свог материјалног и нематеријалног културног наслеђа.
Тај простор, како је рекао, не поклапа се са политичким простором народа у неком историјском тренутку, при чему у додирима културалних "тектонских плоча" неминовно настају варничења и буде се изазови који некад представљају најистакнутија обележја културних простора.
Министар је објаснио да културни простори функционишу према два доминантна принципа, а то су позајмљивање и одбијање.
Када се говори о позајмицама, може се рећи да културна добра или културне особености стално путују. У тој вечитој игри културног преноса, струјање културних размена никад не престаје. Културне позајмице и размене јесу начин на који се аутентични културни простор обогаћује, истакао је Вукосављевић.
С друге стране, како је рекао, одбијања могу да представљају изазов пред којим свака национална култура мора да се одреди.
Министар је указао на важност теме културног сећања, историје памћења и инклузивног потенцијала српског културног простора који оснажује развој српске културе, нашег културног идентитета, заједничког сећања и културног обрасца.
Задатак ове генерације и свих институција, међу којима је и Министарство културе, јесте да уложе максималан напор како би се култура учвршћивала и унапређивала, те тако предавала генерацијама које долазе, поручио је он.
На отварању се присутнима обратио и председник Матице српске Драган Станић, академици Матија Бећковић, Миро Вуксановић, Василије Крестић, Милован Данојлић и Младен Шукал.
Своје учешће је најавило више од 60 учесника, међу којима су и професори универзитета Славко Гордић, Мило Ломпар, Слободан Владушић, Ђорђе Трифуновић, Љубомирка Кркљуш, Милош Ковачевић, Вељко Брборић и други.
Међу најављеним темама су и „Српски културни простор: оквири, границе и преплитања”, „Српско књижевно премрежавање”, „Српски национални идентитет – религијски и секуларни модел”, „О суштинским питањима српског културног јединства”, „Духовна култура као извор и исходиште српског културног простора” и многе друге.
Дводневни скуп, под окриљем Матице српске, организовали су проф. др Драган Станић, проф. др Слободан Владушић, др Драган Хамовић, проф. др Јован Делић и проф. др Срђан Шљукић.