Програм реформе управљања јавним финансијама 2016–2020. године представља стратешки документ који је Влада усвојила крајем 2015. године, са циљем да допринесе томе да извршење буџета буде на најбољи могући начин повезано са различитим политикама Владе.
Станивуковић је истакао да је циљ реформе унапређење тог система како би се постигао одржив буџет, смањио јавни дуг, ојачало финансијско управљање и контрола, унапредиле ревизорске контроле и парламентарни надзор, што даље доприноси транспарентности у управљању јавним финансијама.
Он је додао да је од усвајања Програма највећи напредак остварен на унапређењу кредибилитета макроекономских прогноза, средњорочном планирању од стране буџетских корисника, унапређењу програмског буџетирања и побољшању финансијске контроле јавних средстава у области јавних набавки.
Станивуковић је рекао да је међу приоритетима и трансформација Пореске управе, као и да се Програм трансформације и Акциони план од 2018. до 2023. интензивно спроводе.
Према његовим речима, предвиђено је раздвајање основних и споредних активности које обавља Пореска управа, што ће бити подржано посебним организационим структурама, пословним плановима и управљачким структурама.
Највећи напредак у домену финансијске контроле јавних средстава остварен је, како је истакао, усвајањем Стратегије развоја интерне финансијске контроле у јавном сектору за период од 2017. до 2020.
Такође, значајно је ојачана и Буџетска инспекција, која је прерасла у посебан сектор Министарства финансија, а у наредном периоду акценат ће бити стављен на јачање капацитета и знања у овој области, најавио је државни секретар.
Он је, говорећи о приоритетним областима Програма, навео да се највише пажње посвећује унапређењу управљања јавним инвестицијама, подсетивши на то да је Влада 2017. године усвојила Уредбу о садржају, начину припреме и процене, као и о праћењу спровођења и извештавања о спровођењу капиталних пројеката.
Проценат буџетског извршења капиталних пројеката је у 2018. повећан и износи приближно 85 одсто, истакао је државни секретар, а затим се осврнуо и на циљеве фискалне политике у наредном периоду.
У том погледу, Станивуковић је издвојио остваривање релативно ниских фискалних дефицита од 0,5 одсто БДП, који омогућавају пад учешћа јавног дуга испод 50 одсто БДП.
Према средњорочној макроекономској пројекцији, кумулативна стопа раста у наредне три године износиће 11,9 одсто и биће опредељена растом домаће тражње.
Просечно годишње, наша привреда ће расти по стопи од 3,8 одсто, а паралелно ћемо смањивати јавни дуг, интензивније спроводити реформске процесе и инсистирати на фискалној дисциплини, објаснио је Станивуковић.
Фабрици је указао на важност доброг управљања јавним финансијама које треба да буде транспарентно.
Реч је о здравом и одговорном трошењу средстава. Србија је начинила велике напретке на овом пољу. Смањење јавног дуга и дефицита довело је до бољег управљања јавним средствима, што је од суштинског значаја за напредак, објаснио је он.
Шиб је подвукао да су Србија и Немачка партнери када је реч о добром финансијском управљању.
Наш заједнички рад и напори су усмерени на два циља – да се унапреди транспарентност и учешће у доношењу одлуке о буџету и свим буџетским поступцима, поручио је Шиб.
Станивуковић је пренео захвалност партнерима који Србији помажу да се овај пројекат спроведе, пре свега Европској комисији и Немачкој, као и владама Шведске, Швајцарске, Велике Британије, САД, Словачке, Светској банци, ММФ-у, ОЕЦД-у и УНДП-у.