Јовановић је у изјави за агенцију Бета прецизирао да од данас крећу четири пилот-инспекције у систему е-Инспектор – санитарна, тржишна, инспекција рада и управна инспекција.
Он је објаснио да савремени српски инспектор 2019. године на терен одлази не са папиром и оловком, него са лаптопом, мобилним интернетом и квалификованим електронским сертификатом.
Према његовим речима, задатак Канцеларије је да у јуну у овај систем уведе још 32 инспекцијске службе, док ће преосталих пет бити уведене до краја године.
На крају године очекујемо потпуно информатизован рад свих инспектора у Србији, рекао је Јовановић и подсетио на то да у инспекцијским службама ради више од 6.000 инспектора.
Према његовим речима, до сада је обуку прошло више од 800 инспектора из четири инспекције, које ће прве почети рад у новом систему.
Е-Инспектор ће омогућити транспарентнији рад и смањиће корупцију. Инспектори ће бити ефикасни, али ће и држава први пут моћи да координира рад различитих инспекција, што до сада није био случај, а и боље ће искористити капацитете инспекција, указао је он.
Директор Канцеларије је истакао да данас почиње да ради и јединствени електронски систем локалних пореских администрација који је намењен грађанима и привреди, јер је омогућено да на порталу lpa.gov.rs и грађани и привреда први пут виде све своје пореске обавезе у Србији и да поднесу пореску пријаву.
Он је навео да би преко тог портала од 1. фебруара требало да буде омогућено и плаћање пореза, и додао да је најзначајније то што ће привредни субјекти моћи да све своје пореске пријаве подносе преко овог портала, што до сада није било могуће.
Јовановић је најавио и да ће у 2019. бити дигитализовано сто најчешћих административних процедура за правна лица, од 2.500 пописаних, у оквиру пројекта е-Папир, који су покренули Министарство привреде и Републички секретаријат за јавне политике.
То значи да ће правна лица на једном месту имати списак свих 2.500 административних процедура, а да ће оних сто најчешћих моћи да заврше преко интернета без одласка на шалтер. Амбиција је да се у наредних неколико година дигитализују све административне процедуре за правна лица, нагласио је он.
Очекује се, како је навео, да ће дигитализација тих процедура позитивно утицати на рад компанија и повећање бруто домаћег производа, односно на повећање атрактивности земље за долазак страних инвеститора.
Јовановић је, говорећи о ИТ преквалификацијама које је спроводила Канцеларија за ИТ и еУправу, навео да је у току анализа пријављених кандидата на трећи круг конкурса и да ће ускоро кренути обуке одабраних.
Директор Канцеларије је навео податак да у ИКТ сектору у Србији тренутно ради приближно 45.000 људи, при чему је у 2017. години извоз био око 900 милиона евра, а у 2018. години је достигао око 1,2 милијарде.
Према његовим речима, Влада Србије је свесна да домаћем тржишту недостаје приближно 15.000 ИТ стручњака, због чега је и спроведен низ пројеката, међу којима и преквалификација, како би се надокнадио њихов мањак.
Као један од пројеката који се успешно завршио у 2018. години, Јовановић је навео укидање коришћења печата за привреду од 1. октобра, где је Канцеларија, уз помоћ контакт мејла помагала привредницима да на терену немају препрека у примени тог прописа.
Највише је било примедби на поштанског оператора и рад неких телекомуникационих провајдера и банака, који су у пословању спорадично наставили да траже печат привредним субјектима. Веома брзо смо реаговали и то мењали на терену. Сад већ видимо да је број жалби које долазе у контакт центар смањен, истакао је Јовановић.