Министарство културе и информисања Владе Републике Србије формирало је, у сарадњи са Републичким геодетским заводом, базу података о заштићеним културним добрима и установама културе, која је доступна на геопорталу "Геосрбија".
Министарство културе и информисања Владе Републике Србије формирало је, у сарадњи са Републичким геодетским заводом, базу података о заштићеним културним добрима и установама културе, која је доступна на геопорталу "Геосрбија".
Министар културе и информисања Владан Вукосављевић објаснио је на конференцији за новинаре да је ово први такав сет података у Европи по начину повезивања са осталим геопросторним подацима, али и по прикупљању археолошке документације и интеграције са Националном инфраструктуром геопросторних података.
Он је навео да земље са много развијенијом културном традицијом, а поготово у области њеног представљања, као што су Италија, Француска, Немачка, имају на сличан начин приказане податке када се ради о великим музејима, али нигде не постоји комплетан списак установа културе урађен на овакав начин.
Према његовим речима, база података обухвата непокретна културна добра на територији Србије разврстана у три сета података: непокретна културна добра од изузетног значаја, непокретна културна добра од великог значаја и заштићена непокретна културна добра.
Сваки од три наведена сета података, достављен од стране Републичког завода за заштиту споменика културе, садржи назив непокретног културног добра, категоризацију и кратак опис о његовој историјској, друштвеној, уметничкој или архитектонској важности, прецизирао је министар.
Такође, како је додао, на геопорталу је и мапа 880 установа културе које су разврстане у осам сетова: архиви, библиотеке, биоскопи, заводи за заштиту споменика, заводи за културу, музеји и галерије са фондом, позоришта и поливалентни центри за културу.
Вукосављевић је прецизирао да подаци, које је доставио Завод за проучавање културног развитка, садрже назив установе, тип установе, податке о локацији, број телефона, податке о руководству, званични веб-сајт и имејл институције.
Он је напоменуо да су сви подаци на четири језика, и то српском, енглеском, руском и кинеском, наглашавајући да је то најпотпунији списак установа културе и културних добара у Србији, и самим тим значајан сегмент националне дигиталне инфраструктуре.
Помоћник министра за развој дигиталне истраживачке инфраструктуре у области културе и уметности Дејан Масликовић указао је на то да је Србија, у процесу дигитализације културног наслеђа и савременог стваралаштва, овом мапом сустигла развијене земље Европске уније.
Циљ је да све што је дигитализовано буде смештено у информационе системе и да они буду обједињени тако да је у завршној фази израда агрегатора културног наслеђа – националног претраживача свих база и свих културних добара, покретних и непокретних о којима брину установе културе, а који ће бити представљен почетком следеће године, најавио је он.
Директор Републичког геодетског завода Борко Драшковић рекао је да се на овом пројекту са Светском банком ради неколико година, а интензивно последње три, док је израда геопортала почела пре годину дана.
Он је навео да се на националној дигиталној платформи налази укупно 214 сетова података који могу да се користе потпуно бесплатно.