Кркобабић је, након потписивања уговора са представницима локалних самоуправа којима припадају сложене задруге "Наши воћари" из Милићевог села код Ариља и "Сложни воћари" из Новог Сланкамена, истакао да се на овај начин отвара ново поглавље у воћарству.
Министар је истакао да је ово досад најзначајнији корак у историји задругарства, где се сложене задруге, као значајнији привредни субјекти, на конкретан начин, финансијским средствима, оснажују са циљем да постану носиоци привредног развоја својих округа.
Формирање специјализованих и сложених задруга је, како је рекао, начин да се започне решавање вишедеценијских проблема, не само малинара, односно воћара, већ и у другим делатностима, по угледу на развијене европске и светске моделе.
Он је истакао да ће Влада Србије увек подржавати тај концепт, и додао да учешће ових сложених воћарских задруга у инвестицији од минимум 20 одсто, што је био услов за доделу бесповратних средстава, сведочи о озбиљности њихових намера.
Ово су улагања за техничко-технолошко унапређење процеса производње и више фазе прераде и надам се да ће, по угледу на европске примере, у наредној деценији ове сложене задруге имати промет од неколико стотина милиона евра, рекао је министар и додао да је имератив да се мали поседи и пољопривредници удружују.
Стручњак за развој задругарства Бранко Маричић рекао је да задругарство није више на маргинама и да је држава доказала да има намеру и обавезу да подстиче тај сектор, уз напомену да би наставак његовог развоја могао бити да се напуштено земљиште препусти задругарима.
Професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Зоран Кесеровић рекао је да је, поред савремене технологије за развој воћарства, неопходно и удруживање воћара.
У италијанској регији Лацио лешници се узгајају на 30.000 хектара јер је 1.600 произвођача удружено и сарађује са још приближно 2.000 коопераната, објаснио је Кесеровић.
Председник Одбора за село у Српској академији наука и уметности Драган Шкорић рекао је да је циљ да се задруге удружују у корпорације како би могле да парирају мултинационалним компанијама.
Шкорић је навео да би по завршетку реализације Пројекта "500 задруга у 500 села", који реализује Кабинет министра без портфеља задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа, требало кренути са оснивањем задруга у сваком селу.