Динкић је, говорећи о макроекономским кретањима, рекао да су први квартал ове године обележили буџетски суфицит, значајно побољшање трговинског биланса, при чему већ други месец узастопно инфлација има тренд опадања, а у априлу је износила 0,8 одсто.
Министар је на конференцији за новинаре навео да је у првом кварталу 2005. године укупан дефицит износио 1,1 милијарду динара, што је 6 пута мање него 2004. године и 9 пута мање него 2003. године. Он је истакао да ће досадашња политика јавних финансија бити настављена, што подразумева и даље вођење оштре фискалне политике која је базирана на смањењу јавне потрошње и што већој наплати прихода.
Према његовим речима, буџетски приходи у прва четири месеца 2005. године већи су за 25 одсто него у истом периоду прошле године, а највећи пораст остварен је код прихода од пореза на добит и то за 75 одсто.
У апсолутном износу највише су повећани приходи од пореза на додату вредност, нагласио је Динкић и навео да је наплата од овог пореза за 38 одсто већа него што је била од пореза на промет.
Он је саопштио да су приходи остварени од акциза на дуван у првом кватралу већи за 19 одсто него у истом периоду прошле године и напоменуо да се њихова структура променила тако да је за 77 одсто повећана наплата акциза на домаће цигарете, а да се смањила наплата акциза на стране цигарете, што је допринело смањењу спољнотрговинског дефицита.
Наплата од пореза на зараде повећана је за 21 одсто, а од пореза на имовину за 23 одсто у односу на 2004. годину, навео је министар.
Кад је реч о структурним реформама, приходи од приватизације у прва четири месеца износили су 16 милијарди динара, што је четири пута више него целе прошле године, рекао је Динкић и додао су приходи од приватизације предузећа износили 3,9 милијарди динара, при чему највећи део приватизационих прихода потиче од приватизације Јубанке.
Министар финансија је изразио очекивање да ће у наредном периоду бити повећани приходи од приватизације предузећа и банака и подсетио да 16. маја истиче рок за подношење обавезујућих понуда за приватизацију Новосадске и Континентал банке.
Он је, говорећи о спољнотрговинској размени, истакао да извоз у последњих 8 месеци има узлазни тренд, а да је у првом кварталу спољнотрговински дефицит смањен за 37 одсто у односу на исти период прошле године.
Извоз у првом кварталу 2005. године већи је за 52 одсто, док је увоз био мањи за 11 одсто, навео је министар и додао да покривеност увоза извозом и даље није задовољавајућа и износи 50 одсто.
Према његовим речима, највише робе у прва три месеца 2005. године извезено је у Италију, Босну и Херцеговину, Немачку и Словенију. Извоз у ове земље повећан је за 40 одсто у поређењу са истим периодом 2004. године, што је допринело смањењу дефицита у размени са Италијом и Немачком за три четвртине и повећању суфицита у размени са БИХ за једну трећину, рекао је Динкић.
Кад је реч о увозу, највише робе увезено је из Руске Федерације, Немачке и Италије, док је увоз из Кине значајно смањен, навео је министар и указао на то да је суфицит остварен у трговинској размени са БиХ, Македонијом, Словенијом и Кипром. Највише је увезено енергената, при чему је највише порастао увоз примарног бензина, додао је он.
Динкић је, говорећи о извозним производима, напоменуо да су на првом месту производи Жељезаре Смедерево, а следе аутомобилске гуме, производи од алуминијума, полиетилен, шећер, производи од бакра, подни покривачи и обућа.
Он је истакао да је Министарство финансија, поред оснивања Агенције за осигурање извоза, у циљу повећања извоза променило и Уредбу о претежним извозницима. Сада се претежним извозницима сматрају не само они који имају извоз већи од 10 милиона евра годишње, већ и сви они код којих приходи од извоза износе најмање 80 одсто укупних прихода, објаснио је Динкић.
Министар је најавио и да ће Министарство ускоро упутити предлог Влади Србије о новим царинским тарифама које ће бити у складу са правилима Светске трговинске организације (СТО) и ЕУ, при чему ће неке стопе, које су биле смањене након усвајања акционог плана хармонизације економског система са Црном Гором, бити повећане, док ће царинске стопе неких сировина које су непотребно биле повећане бити смањене.