П:
О:
Читај ми
Коштуница поручио да се не сме заборавити 17. март 2004. године
Београд,
17. март 2005.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница изјавио је вечерас да је 17. март 2004. године датум који се не може и не сме заборавити, иако има много оних који су чинили све да умање тежину насиља, односно покушај погрома Срба и других неалбанаца који је тада учињен.
Војислав Коштуница
Коштуница је на конференцији за новинаре, која је одржана после седнице Савета за Косово и Метохију, истакао да се насиље почињено 17. марта не сме заборавити због моралног дуга који имамо, али и због тога што ће ове године бити речи о стандардима и правима на Косову и Метохији.
Он је нагласио да је насиља над српским и осталим неалбанским становништвом било и пре 17. марта 2004. године као и после тог датума, и оценио да су догађаји пре погрома на Косову и Метохији били покушај етничког чишћења неалбанског становништва, пре свега Срба.
Председник Владе Србије навео је да овај покушај етничког чишћења није био нимало наиван, нити спонтан, како се покушавало у први мах приказати помоћу медијских манипулација. У погрому је учествовало 60.000 Албанаца, рекао је Коштуница и додао да се толики број људи није могао окупити да није била реч о организованом покушају, приликом којег је из својих домова протерано 4.000 Срба, од којих се тек мали број вратио својим кућама.
Коштуница је рекао да наведени подаци упућују на другу чињеницу, а то је да штета после погрома није отклоњена, односно да куће Срба нису поправљене, или јесу у малом броју, и истакао да осим ситних криваца чије казне до краја нису утврђене, организатори догађаја од 17. марта никада нису изведени пред лице правде.
Он је навео да се на питање организатора мора обратити нарочита пажња у години у којој ће бити процењиван ниво остварености људских права на Косову и Метохији и изнео став да, и поред тога што се говори о мултиетничком друштву на Косову и Метохији, сматра да је последња замисао да је оно могуће сахрањена 17. марта 2004. године.
Према његовим речима, идеја мултиетничког друштва на Косову и Метохији сахрањује се и на други начин, кроз различита документа у којима се помињу "грађани Косова и Метохије", а не националне заједнице које живе на том тлу, јер би у том случају, постојала и обавеза да мањинске националне заједнице, Срби и други неалбанци, буду заштићени.
Мањина на Косову и Метохији није била заштићена ни пре 17. марта, а није ни данас. Не постоји адекватна заштита мањина у прелазним институцијама косовске самоуправе, нити, на пример, у Скупштини Косова, пошто мањина увек може бити прегласана, објаснио је Коштуница.
Он је навео да нема заштитних маханизама помоћу којих би мањине могле да сачувају своје виталне интересе на Косову и Метохији, и подсетио на то да је сваки покушај заштите мањина, нарочито после 17. марта, бивао осујећен, што је био случај и са предлогом за децентрализацију и самоуправу за Србе на Косову и Метохији који је упутила Влада Републике Србије.
Тај предлог децентрализације не би етнички делио Косово и Метохију, већ би пружио преко потребне механизме заштите мањинског српског становништва, објаснио је Коштуница и нагласио да би ова права Србима на Косову и Метохији обезбедила колико-толико сигуран и безбедан живот.
Према његовим речима, од 17. марта до данас све институције Владе Републике Србије биле су спремне за суштински дијалог у било којем облику, а Београд је из свих разговора о децентрализацији упорно искључиван, пре свега заслугом садашњег специјалног представника генералног секретара задуженог за Косово Сорена Јесена Петерсена.
Коштуница је саопштио да је на данашњој седници Савета за Косово и Метохију постигнут договор о томе да прво питање на следећој седници Савета мора бити питање повратка Срба на Косово и Метохију.
Током 2002. године скована је формула "стандарди па статус", што је значило да треба постићи одређени ниво у стандардима људских права на Косову и Метохији, да би се затим разговарало о будућем статусу. Касније, када је међународна заједница увидела да тај план не иде како треба, пре свега 17. марта, полако је формула почела да се релативизује и да се говори о "стандардима и статусу", а затим је на самом крају почело да се говори да треба поћи од краја, односно, прво решити питање статуса, јер се тиме гарантује некаква стабилност, а када је реч о стандардима ту ће увек бити нестабилно, навео је Коштуница.
Мислим да се чак и у првој формули "стандарди па статус" крије један обмана. Права формула треба да гласи "повратак па стандарди па статус", рекао је председник Владе Србије и истакао да је питање повратка основно јер је то питање права људи да живе у својим кућама, нарочито имајући у виду чињеницу да је реч о великом броју људи који су изгнани из својих кућа.
Коштуница је подсетио на данашњу изјаву омбудсмана за Косово и Метохију Марека Новицког, који је рекао да је "веома тешко вратити се на Косово под траумом након онога што се десило у марту прошле године" и цитирао његове речи "да се и сам не би вратио да је у таквој ситуацији, чак и под условом да му је кућа обновљена и спремна за усељење, јер би то, ипак, било превише".
Председник Владе оценио је да ове речи најбоље говоре о томе где се годину дана касније налазимо када је реч о стандардима на Косову и Метохији.
Коштуница је поновио да ће Влада Србије наставити да води дијалог и да се залаже за "право изнад свих права", право људи да живе у својим кућама безбедно, као и право Срба да се слободно крећу на Косову и Метохији. Борићемо се за све оно што у овом тренутку не чини стварност Косова и Метохије, и учинићемо све да та стварност буде у складу са европским стандардима, поручио је Коштуница.
Председник Владе Републике Србије присуствовао је после обраћања новинарима свечаној академији посвећеној прошлогодишњем погрому на Косову и Метохији, која је одржана у Народном позоришту.
Он је нагласио да је насиља над српским и осталим неалбанским становништвом било и пре 17. марта 2004. године као и после тог датума, и оценио да су догађаји пре погрома на Косову и Метохији били покушај етничког чишћења неалбанског становништва, пре свега Срба.
Председник Владе Србије навео је да овај покушај етничког чишћења није био нимало наиван, нити спонтан, како се покушавало у први мах приказати помоћу медијских манипулација. У погрому је учествовало 60.000 Албанаца, рекао је Коштуница и додао да се толики број људи није могао окупити да није била реч о организованом покушају, приликом којег је из својих домова протерано 4.000 Срба, од којих се тек мали број вратио својим кућама.
Коштуница је рекао да наведени подаци упућују на другу чињеницу, а то је да штета после погрома није отклоњена, односно да куће Срба нису поправљене, или јесу у малом броју, и истакао да осим ситних криваца чије казне до краја нису утврђене, организатори догађаја од 17. марта никада нису изведени пред лице правде.
Он је навео да се на питање организатора мора обратити нарочита пажња у години у којој ће бити процењиван ниво остварености људских права на Косову и Метохији и изнео став да, и поред тога што се говори о мултиетничком друштву на Косову и Метохији, сматра да је последња замисао да је оно могуће сахрањена 17. марта 2004. године.
Према његовим речима, идеја мултиетничког друштва на Косову и Метохији сахрањује се и на други начин, кроз различита документа у којима се помињу "грађани Косова и Метохије", а не националне заједнице које живе на том тлу, јер би у том случају, постојала и обавеза да мањинске националне заједнице, Срби и други неалбанци, буду заштићени.
Мањина на Косову и Метохији није била заштићена ни пре 17. марта, а није ни данас. Не постоји адекватна заштита мањина у прелазним институцијама косовске самоуправе, нити, на пример, у Скупштини Косова, пошто мањина увек може бити прегласана, објаснио је Коштуница.
Он је навео да нема заштитних маханизама помоћу којих би мањине могле да сачувају своје виталне интересе на Косову и Метохији, и подсетио на то да је сваки покушај заштите мањина, нарочито после 17. марта, бивао осујећен, што је био случај и са предлогом за децентрализацију и самоуправу за Србе на Косову и Метохији који је упутила Влада Републике Србије.
Тај предлог децентрализације не би етнички делио Косово и Метохију, већ би пружио преко потребне механизме заштите мањинског српског становништва, објаснио је Коштуница и нагласио да би ова права Србима на Косову и Метохији обезбедила колико-толико сигуран и безбедан живот.
Према његовим речима, од 17. марта до данас све институције Владе Републике Србије биле су спремне за суштински дијалог у било којем облику, а Београд је из свих разговора о децентрализацији упорно искључиван, пре свега заслугом садашњег специјалног представника генералног секретара задуженог за Косово Сорена Јесена Петерсена.
Коштуница је саопштио да је на данашњој седници Савета за Косово и Метохију постигнут договор о томе да прво питање на следећој седници Савета мора бити питање повратка Срба на Косово и Метохију.
Током 2002. године скована је формула "стандарди па статус", што је значило да треба постићи одређени ниво у стандардима људских права на Косову и Метохији, да би се затим разговарало о будућем статусу. Касније, када је међународна заједница увидела да тај план не иде како треба, пре свега 17. марта, полако је формула почела да се релативизује и да се говори о "стандардима и статусу", а затим је на самом крају почело да се говори да треба поћи од краја, односно, прво решити питање статуса, јер се тиме гарантује некаква стабилност, а када је реч о стандардима ту ће увек бити нестабилно, навео је Коштуница.
Мислим да се чак и у првој формули "стандарди па статус" крије један обмана. Права формула треба да гласи "повратак па стандарди па статус", рекао је председник Владе Србије и истакао да је питање повратка основно јер је то питање права људи да живе у својим кућама, нарочито имајући у виду чињеницу да је реч о великом броју људи који су изгнани из својих кућа.
Коштуница је подсетио на данашњу изјаву омбудсмана за Косово и Метохију Марека Новицког, који је рекао да је "веома тешко вратити се на Косово под траумом након онога што се десило у марту прошле године" и цитирао његове речи "да се и сам не би вратио да је у таквој ситуацији, чак и под условом да му је кућа обновљена и спремна за усељење, јер би то, ипак, било превише".
Председник Владе оценио је да ове речи најбоље говоре о томе где се годину дана касније налазимо када је реч о стандардима на Косову и Метохији.
Коштуница је поновио да ће Влада Србије наставити да води дијалог и да се залаже за "право изнад свих права", право људи да живе у својим кућама безбедно, као и право Срба да се слободно крећу на Косову и Метохији. Борићемо се за све оно што у овом тренутку не чини стварност Косова и Метохије, и учинићемо све да та стварност буде у складу са европским стандардима, поручио је Коштуница.
Председник Владе Републике Србије присуствовао је после обраћања новинарима свечаној академији посвећеној прошлогодишњем погрому на Косову и Метохији, која је одржана у Народном позоришту.
-
Београд, 5. мај 2024.Васкршња честитка директора Канцеларије за Косово и Метохију
-
Београд, 3. мај 2024.Петковићу забрањен улазак на Косово и Метохију
-
Београд, 2. мај 2024.Неопходно хитно формирање ЗСО
-
Београд, 30. април 2024.Kроз дијалог наћи решење за забрану динарског платног промета на...
-
Београд, 29. април 2024.Наставак систематског насиља над српским народом на Космету
-
Београд, 25. април 2024.Забележен још један етнички мотивисани инцидент на Космету
-
Београд, 23. април 2024.Међународна заједница да заштити елементарна људска права Срба...
-
Београд/Њујорк, 22. април 2024.Континуирано правно и физичко насиље Приштине над Србима на...
-
Београд, 22. април 2024.Срби бојкотовали референдум о смени градоначелника на северу...
-
Београд, 19. април 2024.Ескалаторни потези Куртија воде Србе ка хуманитарној катастрофи