П:
О:
Читај ми
Политика проширења ЕУ снажна мотивациона снага за западни Балкан
Београд/Берлин,
5. новембар 2014.
Први потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић оценио је данас у Берлину да је европска перспектива земаља западног Балкана суштински утицала на унапређење регионалне сарадње и допринела решавању многих отворених питања у региону дијалогом.
Аутор:
Фонет
Званични сајт Владе Србије преноси у целини говор првог потпредседника Владе на 6. конференцији министара спољних послова југоисточне Европе, коју је организовао немачки Аспен институт.
"Даме и господо,
Захваљујемо Аспен институту на иницијативи и организовању сусрета министара иностраних послова региона ЈИЕ, што је још једна прилика за дискусију о питањима од значаја за наш регион. Посебно бих истакао захвалност министрима иностраних послова СР Немачке и Велике Британије Франк Валтер Штајнмајеру и Филипу Хамонду, који су ове године домаћини конференције.
Конференцију видимо као могућност да, с једне стране, оснажимо међусобне везе у региону ЈИЕ, а с друге стране ојачамо везе нашег региона и ЕУ, којој сви ми на западном Балкану тежимо.
Такође, поздрављамо праксу Аспен института да организује конференције са регионалном тематиком и у државама западног Балкана и волели бисмо да у будућности и Београд буде домаћин једној од сличних иницијатива Аспен института.
Још једном користимо прилику да захвалимо Влади Савезне Републике Немачке и канцеларки Ангели Меркел на иницијативи и личном ангажману за одржавање Конференције о западном Балкану у августу ове године.
Ту конференцију сматрамо посебно значајном јер су покренути важни регионални инфраструктурни пројекти и иницирана тешња економска сарадња на простору западног Балкана. Поздрављамо и спремност за наставак организовања оваквих скупова и у будућности.
Одржавање поменутих конференција и форума уверава нас да европске интеграције западног Балкана, и поред бројних изазова са којима се ЕУ суочава, и даље заузимају значајно место на агенди европске политике. Очекујемо да и у мандату нове Европске комисије и у новом сазиву Европског парламента тема проширења остане у фокусу ЕУ и држава чланица.
Пуноправно чланство земаља региона у ЕУ видимо као резултат заједничког рада и партнерског односа западног Балкана и ЕУ.
Не тражимо од ЕУ и њених институција никаква попуштања у контексту испуњавања критеријума за чланство. Спремни смо на продубљену сарадњу у циљу убрзања европске интеграције региона, како са онима који су већ одмакли у процесу европских интеграција, тако и са онима којима тек предстоје кључни кораци на том плану.
Истовремено, сматрамо изузетно важним да на том путу свако напредује у складу са сопственим резултатима, без наметнутог уједначавања темпа придруживања.
Реформска достигнућа Србије позитивно су оцењена у последњем извештају ЕК о напретку, што је додатни подстицај за наставак реформи које су неопходне у циљу трансформације државе и друштва.
У складу са препорукама Европске комисије, у наредном периоду још снажније ћемо се посветити јачању владавине права, реформи јавне администрације, унапређењу слободе медија и изражавања, као и решавању проблема буџетског дефицита и подстицању развоја приватног сектора.
Јачање правне државе и владавине права, као предуслова за привлачење страних инвестиција, као и активирање малог и средњег предузетништва у земљи, остаје највиши приоритет Србије.
Такође, Република Србија је опредељена да настави активну и конструктивну политику регионалне сарадње, као и нормализацију односа са Приштином. То несумњиво потврђује и одржавање регионалне конференције министара спољних послова и економије западног Балкана о економском управљању и повезаности у Београду 23. октобра ове године.
Република Србија се труди да са свим регионима и државама у свету успостави и унапреди сарадњу, али највећу пажњу, природно, посвећује јачању мира и стабилности и унапређењу односа у региону западног Балкана.
Посвећени смо решавању свих преосталих отворених питања политичким и дипломатским путем.
Регионална сарадња потпомаже продубљивање билатералних односа, убрзава европске интеграционе процесе у региону ЈИЕ и доприноси опоравку од последица светске финансијске кризе по релативно слабе економије ЈИЕ.
За регион западног Балкана од изузетног је значаја подршка ЕУ изградњи инфраструктурних пројеката, са циљем повезивања региона у области транспорта и енергетике, што ће допринети и већој атрактивности региона за инвестирање.
Свесни смо да велике светске компаније, када разматрају могућности за улагање, посматрају и анализирају регион у целини. Свесни смо да уколико нашим суседима иде добро у економском и политичком погледу, ићи ће добро и нама, и обрнуто.
У том смислу, поздрављамо најаву ЕК да у периоду 2014–2020. искористи милијарду евра из ИПА фондова за инфраструктурне пројекте за шест корисника ИПА на западном Балкану, као и намеру да се до 2020. године, у комбинацији европских фондова и фондова међународних финансијских институција, привуче приватни капитал који би обезбедио финансирање инфраструктурних пројеката на западном Балкану у вредности од најмање 10 милијарди евра.
Кључни спољнополитички приоритет Републике Србије је пуноправно чланство у ЕУ, а визија заједничке европске будућности јесте визија свих нас на западном Балкану.
Јасно је да је европска перспектива земаља западног Балкана суштински утицала на унапређење регионалне сарадње и допринела томе да се многа отворена питања у региону решавају дијалогом. Европска перспектива је била кључни фактор који је омогућио успех дијалога Београда и Приштине.
Успешност овог дијалога показала је, с једне стране, да политика проширења и даље представља снажну мотивациону снагу за западни Балкан, а са друге стране потврдила да је ЕУ неизоставан фактор у промовисању мира и стабилности у региону.
Управо због тога је од суштинске важности да Европска унија задржи пажњу на западном Балкану. Дубоко сам уверен у то да је то заједнички интерес свих нас", закључио је Дачић.
"Даме и господо,
Захваљујемо Аспен институту на иницијативи и организовању сусрета министара иностраних послова региона ЈИЕ, што је још једна прилика за дискусију о питањима од значаја за наш регион. Посебно бих истакао захвалност министрима иностраних послова СР Немачке и Велике Британије Франк Валтер Штајнмајеру и Филипу Хамонду, који су ове године домаћини конференције.
Конференцију видимо као могућност да, с једне стране, оснажимо међусобне везе у региону ЈИЕ, а с друге стране ојачамо везе нашег региона и ЕУ, којој сви ми на западном Балкану тежимо.
Такође, поздрављамо праксу Аспен института да организује конференције са регионалном тематиком и у државама западног Балкана и волели бисмо да у будућности и Београд буде домаћин једној од сличних иницијатива Аспен института.
Још једном користимо прилику да захвалимо Влади Савезне Републике Немачке и канцеларки Ангели Меркел на иницијативи и личном ангажману за одржавање Конференције о западном Балкану у августу ове године.
Ту конференцију сматрамо посебно значајном јер су покренути важни регионални инфраструктурни пројекти и иницирана тешња економска сарадња на простору западног Балкана. Поздрављамо и спремност за наставак организовања оваквих скупова и у будућности.
Одржавање поменутих конференција и форума уверава нас да европске интеграције западног Балкана, и поред бројних изазова са којима се ЕУ суочава, и даље заузимају значајно место на агенди европске политике. Очекујемо да и у мандату нове Европске комисије и у новом сазиву Европског парламента тема проширења остане у фокусу ЕУ и држава чланица.
Пуноправно чланство земаља региона у ЕУ видимо као резултат заједничког рада и партнерског односа западног Балкана и ЕУ.
Не тражимо од ЕУ и њених институција никаква попуштања у контексту испуњавања критеријума за чланство. Спремни смо на продубљену сарадњу у циљу убрзања европске интеграције региона, како са онима који су већ одмакли у процесу европских интеграција, тако и са онима којима тек предстоје кључни кораци на том плану.
Истовремено, сматрамо изузетно важним да на том путу свако напредује у складу са сопственим резултатима, без наметнутог уједначавања темпа придруживања.
Реформска достигнућа Србије позитивно су оцењена у последњем извештају ЕК о напретку, што је додатни подстицај за наставак реформи које су неопходне у циљу трансформације државе и друштва.
У складу са препорукама Европске комисије, у наредном периоду још снажније ћемо се посветити јачању владавине права, реформи јавне администрације, унапређењу слободе медија и изражавања, као и решавању проблема буџетског дефицита и подстицању развоја приватног сектора.
Јачање правне државе и владавине права, као предуслова за привлачење страних инвестиција, као и активирање малог и средњег предузетништва у земљи, остаје највиши приоритет Србије.
Такође, Република Србија је опредељена да настави активну и конструктивну политику регионалне сарадње, као и нормализацију односа са Приштином. То несумњиво потврђује и одржавање регионалне конференције министара спољних послова и економије западног Балкана о економском управљању и повезаности у Београду 23. октобра ове године.
Република Србија се труди да са свим регионима и државама у свету успостави и унапреди сарадњу, али највећу пажњу, природно, посвећује јачању мира и стабилности и унапређењу односа у региону западног Балкана.
Посвећени смо решавању свих преосталих отворених питања политичким и дипломатским путем.
Регионална сарадња потпомаже продубљивање билатералних односа, убрзава европске интеграционе процесе у региону ЈИЕ и доприноси опоравку од последица светске финансијске кризе по релативно слабе економије ЈИЕ.
За регион западног Балкана од изузетног је значаја подршка ЕУ изградњи инфраструктурних пројеката, са циљем повезивања региона у области транспорта и енергетике, што ће допринети и већој атрактивности региона за инвестирање.
Свесни смо да велике светске компаније, када разматрају могућности за улагање, посматрају и анализирају регион у целини. Свесни смо да уколико нашим суседима иде добро у економском и политичком погледу, ићи ће добро и нама, и обрнуто.
У том смислу, поздрављамо најаву ЕК да у периоду 2014–2020. искористи милијарду евра из ИПА фондова за инфраструктурне пројекте за шест корисника ИПА на западном Балкану, као и намеру да се до 2020. године, у комбинацији европских фондова и фондова међународних финансијских институција, привуче приватни капитал који би обезбедио финансирање инфраструктурних пројеката на западном Балкану у вредности од најмање 10 милијарди евра.
Кључни спољнополитички приоритет Републике Србије је пуноправно чланство у ЕУ, а визија заједничке европске будућности јесте визија свих нас на западном Балкану.
Јасно је да је европска перспектива земаља западног Балкана суштински утицала на унапређење регионалне сарадње и допринела томе да се многа отворена питања у региону решавају дијалогом. Европска перспектива је била кључни фактор који је омогућио успех дијалога Београда и Приштине.
Успешност овог дијалога показала је, с једне стране, да политика проширења и даље представља снажну мотивациону снагу за западни Балкан, а са друге стране потврдила да је ЕУ неизоставан фактор у промовисању мира и стабилности у региону.
Управо због тога је од суштинске важности да Европска унија задржи пажњу на западном Балкану. Дубоко сам уверен у то да је то заједнички интерес свих нас", закључио је Дачић.
-
Београд, 11. мај 2024.Појачати безбедност полицијских службеника
-
Београд, 9. мај 2024.Образована Радна група у МУП-у за подршку унапређењу изборног...
-
Београд, 9. мај 2024.Посета кинеске делегације отворила нове перспективе раста...
-
Београд, 9. мај 2024.Дан победе над фашизмом симбол херојства и јединства народа
-
Београд, 8. мај 2024.У несрећи на вашару у Куршумлији повређено 13 лица
-
Београд, 7. мај 2024.Пријатељство Србије и Кине је челично јер је исковано у ватри
-
Београд, 7. мај 2024.Мали и Момировић дочекали чланове делегације НР Кине
-
Ужице, 6. мај 2024.Локализација и гашење пожара на депонији „Дубоко“ у Ужицу
-
Београд, 4. мај 2024.Честитка првог потпредседника Владе поводом Васкрса
-
Београд, 29. април 2024.ЕКСПО прилика за Србију да настави са растом и развојем