П:
О:
Читај ми
Очувати солидарност земаља региона на европском путу
Београд/Дубровник,
11. јул 2014.
Први потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић изразио је данас у Дубровнику очекивање да ће државе западног Балкана наставити да се међусобно подржавају и јачају тренд солидарног приступа на путу европских интеграција.
Аутор:
msp.gov.rs
Званични сајт Владе Републике Србије преноси у целини говор Дачића на скупу "Croatia Forum 2014".
„Драге колеге министри,
Европске интеграције држава које се сада налазе у различитим фазама приближавања имаће другачији карактер у односу на државе које су раније приступиле Унији. Ту је сасвим нови приступ ЕУ, који на почетку предвиђа отварање најтежих поглавља – 23 и 24, која се тичу владавине права и функционисања правне државе, а у случају Србије и Поглавља 35, које се односи на нормализацију односа Београда и Приштине.
Наша реалност јесте и да је општи контекст евроинтеграција другачији, јер се, поред спремности држава кандидата за чланство, „у игру“ све више уводе и категорије као што је „замор од проширења“ и „способност апсорпције“. То су околности које у овом тренутку треба имати у виду када говоримо о европској интеграцији западног Балкана.
Имајући у виду искуства досадашњег тока евроинтеграција, мишљења смо да је добро да се поглавља 23 и 24 отворе у раној фази. Из искуства неких других држава знамо колико је тешко суочавати се са заостацима у преговорима о важним областима када преговори уђу у завршну фазу.
Због тога сматрамо корисним да се управо најтежим поглављима посвети највећа пажња.
Свака држава региона која је тежила или тежи чланству у ЕУ има својих специфичности, међутим, заједничке теме су оне које обухватају хармонизацију прописа и закона, а што је, опет, омогућило да се међусобно помажемо и подстичемо наставак ЕУ интеграција.
У том смислу, искуства земаља које су брже напредовале била су нарочито корисна за оне који су улазили у друге фазе придруживања.
На крају, упркос свим разликама и сличностима, корист за све учеснике процеса ЕУ интеграција је немерљива, имајући у виду цивилизацијски аспект, изградњу демократије, подстицање привредног раста и стварање сигурног безбедносног окружења.
Од значаја је да се читав процес ЕУ интеграција региона развија у позитивном смеру. Последњи пример је додељивање статуса кандидата Албанији, што поздрављамо.
Упркос различитим ставовима унутар саме Уније, око тога којим темпом треба да се одвијају евроинтеграције, мишљења смо да би сваки дужи застој у процесу интеграције послао лошу поруку јавности тих држава и био контрапродуктиван када је реч о подршци јавности ЕУ интеграцијама.
Вредности и користи евроинтеграција могу свакако бити доведене у питање уколико би се овај процес одлагао.
Европска перспектива била је кључни фактор који је омогућио успех дијалога Београда и Приштине. Успешност овог дијалога показала је да политика проширења и даље представља снажну мотивациону снагу за западни Балкан.
На овом примеру показује се међународни значај ЕУ као фактора који је у стању да решава кризе и суштински доприноси стабилности и безбедности.
Европске интеграције имају утицаја на развој привреде, с обзиром на то да се за све видове привредне сарадње поставља услов постојања гаранција. Многи од нас виде те гаранције управо у евроинтеграцијама држава аспираната. Због тога наша тежња да постанемо део европске породице има и практичан значај.
И у случајевима елементарних непогода и непредвиђених околности, показало се да је солидарност и повезаност са ЕУ значајан фактор у обезбеђивању подршке обнови и сваке врсте помоћи. То се манифестовало и у самом региону, где је недавна природна катастрофа накратко ујединила све земље.
Сматрамо да су проширење и јачање унутрашњих структура Уније комплементарни процеси, који у синергији доприносе просперитету како досадашњих чланица ЕУ, тако и држава у процесу приступања.
У наставку процеса проширења очекујемо да свако напредује према учинку и оствареним реформама. Не очекујемо олакшице у том процесу, али и сматрамо да би било контрапродуктивно инсистирање на вештачком уједначавању темпа европских интеграција држава аспираната.
Очекујемо да ће државе региона наставити да се међусобно подржавају и да ће очувати и јачати тренд солидарног приступа на путу европских интеграција“, наводи се у говору првог потпредседника Владе.
„Драге колеге министри,
Европске интеграције држава које се сада налазе у различитим фазама приближавања имаће другачији карактер у односу на државе које су раније приступиле Унији. Ту је сасвим нови приступ ЕУ, који на почетку предвиђа отварање најтежих поглавља – 23 и 24, која се тичу владавине права и функционисања правне државе, а у случају Србије и Поглавља 35, које се односи на нормализацију односа Београда и Приштине.
Наша реалност јесте и да је општи контекст евроинтеграција другачији, јер се, поред спремности држава кандидата за чланство, „у игру“ све више уводе и категорије као што је „замор од проширења“ и „способност апсорпције“. То су околности које у овом тренутку треба имати у виду када говоримо о европској интеграцији западног Балкана.
Имајући у виду искуства досадашњег тока евроинтеграција, мишљења смо да је добро да се поглавља 23 и 24 отворе у раној фази. Из искуства неких других држава знамо колико је тешко суочавати се са заостацима у преговорима о важним областима када преговори уђу у завршну фазу.
Због тога сматрамо корисним да се управо најтежим поглављима посвети највећа пажња.
Свака држава региона која је тежила или тежи чланству у ЕУ има својих специфичности, међутим, заједничке теме су оне које обухватају хармонизацију прописа и закона, а што је, опет, омогућило да се међусобно помажемо и подстичемо наставак ЕУ интеграција.
У том смислу, искуства земаља које су брже напредовале била су нарочито корисна за оне који су улазили у друге фазе придруживања.
На крају, упркос свим разликама и сличностима, корист за све учеснике процеса ЕУ интеграција је немерљива, имајући у виду цивилизацијски аспект, изградњу демократије, подстицање привредног раста и стварање сигурног безбедносног окружења.
Од значаја је да се читав процес ЕУ интеграција региона развија у позитивном смеру. Последњи пример је додељивање статуса кандидата Албанији, што поздрављамо.
Упркос различитим ставовима унутар саме Уније, око тога којим темпом треба да се одвијају евроинтеграције, мишљења смо да би сваки дужи застој у процесу интеграције послао лошу поруку јавности тих држава и био контрапродуктиван када је реч о подршци јавности ЕУ интеграцијама.
Вредности и користи евроинтеграција могу свакако бити доведене у питање уколико би се овај процес одлагао.
Европска перспектива била је кључни фактор који је омогућио успех дијалога Београда и Приштине. Успешност овог дијалога показала је да политика проширења и даље представља снажну мотивациону снагу за западни Балкан.
На овом примеру показује се међународни значај ЕУ као фактора који је у стању да решава кризе и суштински доприноси стабилности и безбедности.
Европске интеграције имају утицаја на развој привреде, с обзиром на то да се за све видове привредне сарадње поставља услов постојања гаранција. Многи од нас виде те гаранције управо у евроинтеграцијама држава аспираната. Због тога наша тежња да постанемо део европске породице има и практичан значај.
И у случајевима елементарних непогода и непредвиђених околности, показало се да је солидарност и повезаност са ЕУ значајан фактор у обезбеђивању подршке обнови и сваке врсте помоћи. То се манифестовало и у самом региону, где је недавна природна катастрофа накратко ујединила све земље.
Сматрамо да су проширење и јачање унутрашњих структура Уније комплементарни процеси, који у синергији доприносе просперитету како досадашњих чланица ЕУ, тако и држава у процесу приступања.
У наставку процеса проширења очекујемо да свако напредује према учинку и оствареним реформама. Не очекујемо олакшице у том процесу, али и сматрамо да би било контрапродуктивно инсистирање на вештачком уједначавању темпа европских интеграција држава аспираната.
Очекујемо да ће државе региона наставити да се међусобно подржавају и да ће очувати и јачати тренд солидарног приступа на путу европских интеграција“, наводи се у говору првог потпредседника Владе.
-
Београд, 4. мај 2024.Честитка првог потпредседника Владе поводом Васкрса
-
Београд, 29. април 2024.ЕКСПО прилика за Србију да настави са растом и развојем
-
Београд, 29. април 2024.Пуноправно чланство у ЕУ остаје стратешко опредељење Србије
-
Београд, 28. април 2024.Ванредна седница СБ УН о Босни и Херцеговини највероватније 30....
-
Београд/Додома, 27. април 2024.Србија и Сомалија спремне да интензивирају сарадњу
-
Београд/Дар ес Салам, 26. април 2024.Опредељење Србије да са Танзанијом гради најбоље могуће односе
-
Београд, 26. април 2024.Србија од 2020. године привукла 15,9 милијарди евра страних...
-
Београд, 26. април 2024.За реконструкцију и изградњу објеката културе 6,3 милиона евра
-
Бачка Топола, 25. април 2024.Спојени колосеци на деоници брзе пруге Нови Сад–Суботица
-
Нови Сад, 25. април 2024.Запослење за 500 радника у новој кинеској фабрици у Каћу