П:
О:
Читај ми
Завршетак либерализације трговине са Европском унијом
Београд,
30. децембар 2013.
Канцеларија за европске интеграције Владе Републике Србије саопштила је данас да наша земља 1. јануара 2014. године улази у шесту и последњу годину либерализације трговине са Европском унијом, применом Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП).
У саопштењу се наводи да је Србија на овај начин створила уређен и предвидив режим трговинских односа са ЕУ, што ће допринети бољем пословном окружењу и условима за инвестирање у нашој земљи.
Основни циљ поменутог споразума јесте стварање зоне слободне трговине између ЕУ и Србије у року од шест година од почетка примене Привременог трговинског споразума (ПТС), који је део ССП-а.
Европска унија је једнострано либерализовала увоз робе из Србије још 2000. године, а уговорно 2009. године, односно моментом почетка примене Привременог трговинског споразума.
Србија ће постепену либерализацију увоза робе из ЕУ завршити 1. јануара 2014. године, при чему ће просечна царинска заштита на увоз робе из ЕУ од наредне године до пријема Србије у чланство ЕУ износити 0,99 одсто, док је увоз 95,1 одсто производа у оквиру царинске тарифе у потпуности либерализован.
Потпуна либерализација није предвиђена за стратешке пољопривредне производе који ће задржати царинску заштиту до момента уласка у чланство ЕУ, као што су све врсте меса, млечни производи, кромпир, парадајз и друго свеже и смрзнуто поврће.
Такође, царинску заштиту ће задржати и грожђе, јабуке, шљиве, вишње, пшеница и пшенично брашно, затим кукуруз, семенски и меркантилани, кукурузно брашно и прекрупа од брашна, сунцокрет, маргарин, кобасице и паштете, као и конзервисано поврће и воће.
Потпуна либерализација неће се односити ни на сок од парадајза, грожђа, јабука, крушака и вишања и мешавине сокова, сирће, дуван, етил алкохол, воћне ракије, одређене категорије говеда за клање, свиња за клање, јагњад за клање, кланичне производе и слично.
Србија задржава пуну царину за производе као што су шећер, рафинисано уље од сунцокрета и цигарете, док ће се за јабуке, грожђе, вишње, шљиве, јагоде, парадајз и паприке и даље примењивати уобичајене, сезонске царине.
ЕУ је најважнији спољнотрговински партнер јер се са Унијом обавља 60 одсто спољнотрговинске размене, и у њој се реализује 61 одсто извоза из Србије.
Истовремено, ЕУ је и највећи инвестициони партнер Србије, с обзиром на то да наша земља бележи раст извоза на ово тржиште праћен константним, али смањеним растом увоза из земаља ЕУ, што је резултирало смањењем трговинског дефицита у размени са Унијом.
Док је 2008. године покривеност увоза извозом у размени са ЕУ била 44,4 одсто, у првих десет месеци 2013. године покривеност је достигла ниво већи од 72 одсто, што указује на то да је дошло до смањења трговинског дефицита са ЕУ за 27 одсто у односу на исти период претходне године.
Од почетка примене ССП-а, закључно са октобром ове године, укупна корист од преференцијалног извоза на тржиште ЕУ за српске привреднике износи више од 2,7 милијарди евра.
Истовремено, у периоду од 1. јануара 2009. године, закључно са октобром ове године, европски извозници остварили су укупну корист од извоза на српско тржиште у износу од 1,1 милијарде евра.
Поред стварања зоне слободне трговине, Србија је потписивањем ССП преузела обавезу да усклађује своје законодавство са правним тековинама Европске уније.
У циљу усклађивања законодавства и примене преузетих обавеза, Србија је у октобру 2008. године усвојила Национални програм за интеграцију Републике Србије у Европску унију (НПИ), којим су планиране активности Владе Србије до краја 2012. године.
Такође, Влада је у фебруару 2013. године, као наставак НПИ, усвојила Национални програм за усвајање правних тековина ЕУ (НПАА) за период 2013-2016.
У току преговора о чланству у ЕУ, примена ССП ће бити праћена као и до сада, у оквиру тела формираних за његову примену, а то су Савет за стабилизацију и придруживање, који је задужен за праћење спровођења Споразума на највишем политичком нивоу, Одбор за стабилизацију и придруживање, који ће се бавити спровођењем Споразума и даљим прецизирањем његових одредби, као и Парламентарни одбор за стабилизацију и придруживање, у оквиру којег ће се посланици Народне скупштине Србије и Европског парламента састајати и размењивати мишљења.
ССП представља правни оквир за односе Републике Србије и Европске уније све до момента ступања наше земље у чланство ЕУ. На снагу је ступио 1. септембра 2013. године, закључен је на неодређено време и примењиваће се до момента ступања Србије у чланство ЕУ, подсећа се у саопштењу.
Основни циљ поменутог споразума јесте стварање зоне слободне трговине између ЕУ и Србије у року од шест година од почетка примене Привременог трговинског споразума (ПТС), који је део ССП-а.
Европска унија је једнострано либерализовала увоз робе из Србије још 2000. године, а уговорно 2009. године, односно моментом почетка примене Привременог трговинског споразума.
Србија ће постепену либерализацију увоза робе из ЕУ завршити 1. јануара 2014. године, при чему ће просечна царинска заштита на увоз робе из ЕУ од наредне године до пријема Србије у чланство ЕУ износити 0,99 одсто, док је увоз 95,1 одсто производа у оквиру царинске тарифе у потпуности либерализован.
Потпуна либерализација није предвиђена за стратешке пољопривредне производе који ће задржати царинску заштиту до момента уласка у чланство ЕУ, као што су све врсте меса, млечни производи, кромпир, парадајз и друго свеже и смрзнуто поврће.
Такође, царинску заштиту ће задржати и грожђе, јабуке, шљиве, вишње, пшеница и пшенично брашно, затим кукуруз, семенски и меркантилани, кукурузно брашно и прекрупа од брашна, сунцокрет, маргарин, кобасице и паштете, као и конзервисано поврће и воће.
Потпуна либерализација неће се односити ни на сок од парадајза, грожђа, јабука, крушака и вишања и мешавине сокова, сирће, дуван, етил алкохол, воћне ракије, одређене категорије говеда за клање, свиња за клање, јагњад за клање, кланичне производе и слично.
Србија задржава пуну царину за производе као што су шећер, рафинисано уље од сунцокрета и цигарете, док ће се за јабуке, грожђе, вишње, шљиве, јагоде, парадајз и паприке и даље примењивати уобичајене, сезонске царине.
ЕУ је најважнији спољнотрговински партнер јер се са Унијом обавља 60 одсто спољнотрговинске размене, и у њој се реализује 61 одсто извоза из Србије.
Истовремено, ЕУ је и највећи инвестициони партнер Србије, с обзиром на то да наша земља бележи раст извоза на ово тржиште праћен константним, али смањеним растом увоза из земаља ЕУ, што је резултирало смањењем трговинског дефицита у размени са Унијом.
Док је 2008. године покривеност увоза извозом у размени са ЕУ била 44,4 одсто, у првих десет месеци 2013. године покривеност је достигла ниво већи од 72 одсто, што указује на то да је дошло до смањења трговинског дефицита са ЕУ за 27 одсто у односу на исти период претходне године.
Од почетка примене ССП-а, закључно са октобром ове године, укупна корист од преференцијалног извоза на тржиште ЕУ за српске привреднике износи више од 2,7 милијарди евра.
Истовремено, у периоду од 1. јануара 2009. године, закључно са октобром ове године, европски извозници остварили су укупну корист од извоза на српско тржиште у износу од 1,1 милијарде евра.
Поред стварања зоне слободне трговине, Србија је потписивањем ССП преузела обавезу да усклађује своје законодавство са правним тековинама Европске уније.
У циљу усклађивања законодавства и примене преузетих обавеза, Србија је у октобру 2008. године усвојила Национални програм за интеграцију Републике Србије у Европску унију (НПИ), којим су планиране активности Владе Србије до краја 2012. године.
Такође, Влада је у фебруару 2013. године, као наставак НПИ, усвојила Национални програм за усвајање правних тековина ЕУ (НПАА) за период 2013-2016.
У току преговора о чланству у ЕУ, примена ССП ће бити праћена као и до сада, у оквиру тела формираних за његову примену, а то су Савет за стабилизацију и придруживање, који је задужен за праћење спровођења Споразума на највишем политичком нивоу, Одбор за стабилизацију и придруживање, који ће се бавити спровођењем Споразума и даљим прецизирањем његових одредби, као и Парламентарни одбор за стабилизацију и придруживање, у оквиру којег ће се посланици Народне скупштине Србије и Европског парламента састајати и размењивати мишљења.
ССП представља правни оквир за односе Републике Србије и Европске уније све до момента ступања наше земље у чланство ЕУ. На снагу је ступио 1. септембра 2013. године, закључен је на неодређено време и примењиваће се до момента ступања Србије у чланство ЕУ, подсећа се у саопштењу.
-
Београд, 1. април 2026.Рад повереника за избеглице и миграције важан за најосетљивије...
-
Београд, 1. април 2026.Пријава пријемног за упис у специјализоване гимназије и...
-
Београд, 1. април 2026.Ухапшене две особе због неовлашћеног држања опојних дрога
-
Београд, 1. април 2026.Слобода новинарског рада темељни принцип демократског друштва
-
Београд, 1. април 2026.Поједностављена правила за путовање са кућним љубимцима у земље...
-
Београд, 1. април 2026.Унапређење сарадње са Алжиром у области пољопривреде и трговине...
-
Београд, 1. април 2026.Отворен конкурс за пријем кандидата на курс за подофицире
-
Београд, 1. април 2026.Извршен претрес Ректората у наставку истраге о смрти студенткиње
-
Београд, 31. март 2026.Од 13. до 19. априла појачана контрола брзине на путевима
-
Београд, 31. март 2026.Ухапшене две особе због финансијског криминала