П:
О:
Читај ми
Унапређивање права Рома један од предуслова за демократизацију друштва
Софија/Београд,
2. фебруар 2005.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница истакао је данас, обраћајући се учесницима међународног скупа ”Декада Рома” који се одржава у Софији, да је Влада Србије, имајући на уму унапређивање права Рома као један од основних предуслова за демократизацију друштва, посвећена припреми и примени свих мера неопходних за остварење овог циља.
Војислав Коштуница
Званични сајт Владе Србије преноси интегрално говор председника Владе:
„Земље Балкана налазе се данас на мукотрпном путу стабилизације својих унутрашњих уређења и покушавају да своја друштва прилагоде стандардима Европске уније. У том процесу једно од најважнијих питања представљају проблеми људских и, посебно, мањинских права. На нашим просторима, нажалост, услед многобројних наслеђених нерешених питања мањине су врло дуго схватане, третиране и коришћене као проблем, односно као извор унутрашње нестабилности.
Надамо се да се данас, међутим, сем у појединим случајевима, развија свест да мањинске националне заједнице треба да буду мостови за сарадњу између држава региона, као и да њихово присуство и учешће у друштвеном и културном животу балканских држава треба да буде извор богатства и културног диверзитета. Развој мултикултурализма није само услов који ЕУ захтева од нас - то је наша реалност и вредност чије је промовисање у нашем заједничком суштинском интересу.
Положај ромске заједнице у том контексту представља једно од најважнијих питања не само у овом региону. Као народ дијаспоре Роми су били жртве огромних прогона и шиканирања. Стога је више него оправдана посебна пажња коју међународна заједница у последње време посвећује њиховом положају. Зато ми је веома драго да могу да узмем учешћа у покретању "Декаде Рома" и да укратко представим конкретне мере и акције које је наша држава предузела у циљу промовисања права Рома. Знајући да има још много тога што се може урадити, поносан сам да смо у последњих неколико година урадили следеће ствари:
Наша држава је 2002. године усвојила Закон о заштити права и слобода националних мањина да би заштитила своје мањинске заједнице и унапредила и подржала права предвиђена овим законом. Законом се Ромима даје статус националне мањине, а држава обавезује на то да предузме неопходне мере да би се једнакост Рома у потпуности остварила.
У циљу развоја права Рома, децембра 2002. године Министарство за људска и мањинска права сачинило је Нацрт стратегије за интеграцију и давање нових овлашћења Ромима.
Следећи корак Министарства било је оснивање Секретаријата за ромску националну стратегију, задуженог за спровођење јавне расправе о Нацрту стратегије, финалну верзију документа, координацију рада на посебним акционим плановима и њихову примену.
Национални савет ромске националне мањине, који ромску заједницу представља у областима образовања, културе, медија и службене употребе језика, а који чине наш концепт културне аутономије, усвојио је Стратегију за интеграцију и давање нових овлашћења Ромима 6. априла 2004. године.
Стратегија за смањење сиромаштва Владе Републике Србије у посебном делу бави се смањењем сиромаштва у ромској заједници.
Током 2004. године Министарство за људска и мањинска права координисало је припрему појединачних акционих планова у приоритетним областима "Ромске декаде" - образовању, запошљавању, становању и здравственој заштити.
Акционе планове за четири приоритетне области припремиле су радне групе чије су чланове именовала ресорна министарства, Национални савет за ромску националну мањину, Савет за националне мањине Републике Србије, Делегација младих ромских лидера, одређене међународне и међувладине организације и агенције, као и стручњаци из појединих институција попут Института за урбанизам у Београду и центара за социјални рад.
Јануара 2005. године акциони планови за области образовања, запошљавања, становања и здравствене заштите завршени су и одобрени од стране ресорних министарстава.
Нажалост, морам да вас подсетим на то да су припадници ромске заједнице, заједно са својим српским комшијама, били жртве великог етничког чишћења које се десило током 1999. године након доласка међународних снага на Космет. Њихова основна људска права и даље се масовно крше на Косову, а највећи број њих и даље не сме да се врати у подручја са којих су избегли.
Стога се акциони планови за социјалну заштиту, културу, медије и информације, учешће у политичком животу земље, затим о специфичном положају интерно расељених лица, повратника и жена, а који су такође предвиђени Стратегијом, очекују до краја марта ове године.
Имајући на уму да је унапређивање права Рома један од основних предуслова за демократизацију друштва, Влада Републике Србије посвећена је припреми и примени свих мера које су неопходне за остварење овог циља.
Коначно, са задовољством могу да истакнем како је наша држава једна од ретких која је кроз популарну културу изузетно много промовисала стваралаштво Рома као део свог мултикултурног идентитета. Поменуо бих само филмове Кустурице, музику Бреговића, Бобана Марковића или Шабана Бајрамовића.
Дозволите ми, на крају, да изразим наду да ће сличне иницијативе у суседним земљама и регионална сарадња допринети побољшању социјалног положаја Рома", навео је председник Владе Србије Војислав Коштуница.
„Земље Балкана налазе се данас на мукотрпном путу стабилизације својих унутрашњих уређења и покушавају да своја друштва прилагоде стандардима Европске уније. У том процесу једно од најважнијих питања представљају проблеми људских и, посебно, мањинских права. На нашим просторима, нажалост, услед многобројних наслеђених нерешених питања мањине су врло дуго схватане, третиране и коришћене као проблем, односно као извор унутрашње нестабилности.
Надамо се да се данас, међутим, сем у појединим случајевима, развија свест да мањинске националне заједнице треба да буду мостови за сарадњу између држава региона, као и да њихово присуство и учешће у друштвеном и културном животу балканских држава треба да буде извор богатства и културног диверзитета. Развој мултикултурализма није само услов који ЕУ захтева од нас - то је наша реалност и вредност чије је промовисање у нашем заједничком суштинском интересу.
Положај ромске заједнице у том контексту представља једно од најважнијих питања не само у овом региону. Као народ дијаспоре Роми су били жртве огромних прогона и шиканирања. Стога је више него оправдана посебна пажња коју међународна заједница у последње време посвећује њиховом положају. Зато ми је веома драго да могу да узмем учешћа у покретању "Декаде Рома" и да укратко представим конкретне мере и акције које је наша држава предузела у циљу промовисања права Рома. Знајући да има још много тога што се може урадити, поносан сам да смо у последњих неколико година урадили следеће ствари:
Наша држава је 2002. године усвојила Закон о заштити права и слобода националних мањина да би заштитила своје мањинске заједнице и унапредила и подржала права предвиђена овим законом. Законом се Ромима даје статус националне мањине, а држава обавезује на то да предузме неопходне мере да би се једнакост Рома у потпуности остварила.
У циљу развоја права Рома, децембра 2002. године Министарство за људска и мањинска права сачинило је Нацрт стратегије за интеграцију и давање нових овлашћења Ромима.
Следећи корак Министарства било је оснивање Секретаријата за ромску националну стратегију, задуженог за спровођење јавне расправе о Нацрту стратегије, финалну верзију документа, координацију рада на посебним акционим плановима и њихову примену.
Национални савет ромске националне мањине, који ромску заједницу представља у областима образовања, културе, медија и службене употребе језика, а који чине наш концепт културне аутономије, усвојио је Стратегију за интеграцију и давање нових овлашћења Ромима 6. априла 2004. године.
Стратегија за смањење сиромаштва Владе Републике Србије у посебном делу бави се смањењем сиромаштва у ромској заједници.
Током 2004. године Министарство за људска и мањинска права координисало је припрему појединачних акционих планова у приоритетним областима "Ромске декаде" - образовању, запошљавању, становању и здравственој заштити.
Акционе планове за четири приоритетне области припремиле су радне групе чије су чланове именовала ресорна министарства, Национални савет за ромску националну мањину, Савет за националне мањине Републике Србије, Делегација младих ромских лидера, одређене међународне и међувладине организације и агенције, као и стручњаци из појединих институција попут Института за урбанизам у Београду и центара за социјални рад.
Јануара 2005. године акциони планови за области образовања, запошљавања, становања и здравствене заштите завршени су и одобрени од стране ресорних министарстава.
Нажалост, морам да вас подсетим на то да су припадници ромске заједнице, заједно са својим српским комшијама, били жртве великог етничког чишћења које се десило током 1999. године након доласка међународних снага на Космет. Њихова основна људска права и даље се масовно крше на Косову, а највећи број њих и даље не сме да се врати у подручја са којих су избегли.
Стога се акциони планови за социјалну заштиту, културу, медије и информације, учешће у политичком животу земље, затим о специфичном положају интерно расељених лица, повратника и жена, а који су такође предвиђени Стратегијом, очекују до краја марта ове године.
Имајући на уму да је унапређивање права Рома један од основних предуслова за демократизацију друштва, Влада Републике Србије посвећена је припреми и примени свих мера које су неопходне за остварење овог циља.
Коначно, са задовољством могу да истакнем како је наша држава једна од ретких која је кроз популарну културу изузетно много промовисала стваралаштво Рома као део свог мултикултурног идентитета. Поменуо бих само филмове Кустурице, музику Бреговића, Бобана Марковића или Шабана Бајрамовића.
Дозволите ми, на крају, да изразим наду да ће сличне иницијативе у суседним земљама и регионална сарадња допринети побољшању социјалног положаја Рома", навео је председник Владе Србије Војислав Коштуница.
-
Београд, 15. март 2024.Наставак рада на испуњењу препорука ОДИХР-а
-
Београд, 15. март 2024.Значајна сарадња са Мисијом ОЕБС-а и Aмбасадом САД у Београду
-
Београд, 12. март 2024.Брнабић и чланови Владе положили венац на месту убиства Зорана...
-
Београд, 11. март 2024.Председница Владе честитала почетак месеца Рамазана
-
Београд, 9. март 2024.Премијерка разговарала са амбасадорима Квинте и амбасадором ЕУ...
-
Београд, 9. март 2024.Брнабић разговарала са представницима ОЕБС-а и ЕУ
-
Београд, 8. март 2024.Продубљивање сарадње са Саветом Европе у бројним областима
-
Београд, 8. март 2024.Привредни раст у јануару премашио очекивања
-
Београд/Букурешт, 7. март 2024.Потврђени добри односи Србије и Грчке
-
Београд/Букурешт, 6. март 2024.Подршка Румуније територијалном интегритету и суверенитету...