П:
О:
Читај ми
Изменама Закона о приватизацији лакше до капитала за инвестиције и развој
Београд,
31. јануар 2005.
Помоћник министра привреде у Влади Републике Србије Славомир Вулетић изјавио је данас да је предложеним изменама Закона о приватизацији Влада Србије желела да кључно место припадне привлачењу капитала за инвестиције и развој, као и решавању вишкова запослених квалитетним социјалним програмима.
У изјави за агенцију Танјуг Вулетић је објаснио да Предлог измена и допуна Закона о приватизацији треба да омогући стварање институционалних услова за бржу и ефикаснију приватизацију.
Вулетић, који је у Министарству привреде задужен за сектор приватизације, рекао је да ће успешност приватизације бити мерена растом производње, инвестиција и запослености и најавио да ће агенције за приватизацију више контролисати поштовање приватизационих уговора.
Он је констатовао да предузећа, приватизована по Закону о својинској трансформацији из 1997. године, односно Закону о приватизацији из 2001. године, нису решила питање ефикасности, већ су задржала "логику самоуправљања" по којој радника интересује само сигурно радно место и плата, а не профит предузећа.
Велики привредни системи, попут нишке "Електронске индустрије", крагујевачке "Заставе", београдског металског комплекса, Рударско-топионичарског басена Бор, запостављени су у процесу приватизације, упозорио је помоћник министра.
Према његовим речима, 71 велики привредни систем са 150.000 запослених биће приоритетан за приватизацију иако су њихови јавни дугови 75,4 одсто вредности, а укупна дуговања знатно премашују основни капитал.
Вулетић је напоменуо да постоје купци који би на тендеру купили те системе ако их држава претходно реструктурирањем "релаксира" од огромних дугова. Због тога законским предлогом предвиђени су опрост јавних дугова и гаранције државе за враћање дугова иностраним повериоцима.
Преостала је приватизација још 1.076, мање "атрактивних", предузећа у којима ради укупно 350.000 људи, навео је он.
Представљајући Предлог измена Закона о Акцијском фонду Србије, Вулетић је истакао да ће поменутим документом бити исправљено раније рђаво законско решење и уведено право гласа по основу акција из портфеља Акцијског фонда.
То је урађено зато што се показало да су купци заинтересовани да купе само до 25 одсто акција које су им обезбеђивале право гласа у Скупштини акционара, што је демотивисало Фонд да продаје акције.
Имајући у виду то да се у портфељу Акцијског фонда налази 41 одсто акција предузећа приватизованих пре 2001. године, предлогом је предвиђено да акције, које су у портфељу Фонда, сада добију право управљања, објаснио је помоћник министра и додао да се тиме жели направити веза између битних одлука у предузећу, које утичу на вредности акција, и улоге Фонда у процесу доношења одлука.
Друга битна новина је да ће Акцијски фонд моћи да бира најповољнију методу продаје акција и уз могућност придруживања акција с малим акционарима ради постизања што више цене и прихода за државу.
Управа предузећа ће, под претњом казни, бити дужна да на захтев Фонда достави проспект, што ће обезбедити котирање акција тог предузећа на берзи и онемогућити опструкцију руководства фирме.
Предлози измена и допуна Закона о приватизацији и о Акцијском фонду су на дневном реду ванредног заседања Скупштине Србије и њихово усвајање очекује се почетком фебруара, најавио је помоћник министра привреде.
Вулетић, који је у Министарству привреде задужен за сектор приватизације, рекао је да ће успешност приватизације бити мерена растом производње, инвестиција и запослености и најавио да ће агенције за приватизацију више контролисати поштовање приватизационих уговора.
Он је констатовао да предузећа, приватизована по Закону о својинској трансформацији из 1997. године, односно Закону о приватизацији из 2001. године, нису решила питање ефикасности, већ су задржала "логику самоуправљања" по којој радника интересује само сигурно радно место и плата, а не профит предузећа.
Велики привредни системи, попут нишке "Електронске индустрије", крагујевачке "Заставе", београдског металског комплекса, Рударско-топионичарског басена Бор, запостављени су у процесу приватизације, упозорио је помоћник министра.
Према његовим речима, 71 велики привредни систем са 150.000 запослених биће приоритетан за приватизацију иако су њихови јавни дугови 75,4 одсто вредности, а укупна дуговања знатно премашују основни капитал.
Вулетић је напоменуо да постоје купци који би на тендеру купили те системе ако их држава претходно реструктурирањем "релаксира" од огромних дугова. Због тога законским предлогом предвиђени су опрост јавних дугова и гаранције државе за враћање дугова иностраним повериоцима.
Преостала је приватизација још 1.076, мање "атрактивних", предузећа у којима ради укупно 350.000 људи, навео је он.
Представљајући Предлог измена Закона о Акцијском фонду Србије, Вулетић је истакао да ће поменутим документом бити исправљено раније рђаво законско решење и уведено право гласа по основу акција из портфеља Акцијског фонда.
То је урађено зато што се показало да су купци заинтересовани да купе само до 25 одсто акција које су им обезбеђивале право гласа у Скупштини акционара, што је демотивисало Фонд да продаје акције.
Имајући у виду то да се у портфељу Акцијског фонда налази 41 одсто акција предузећа приватизованих пре 2001. године, предлогом је предвиђено да акције, које су у портфељу Фонда, сада добију право управљања, објаснио је помоћник министра и додао да се тиме жели направити веза између битних одлука у предузећу, које утичу на вредности акција, и улоге Фонда у процесу доношења одлука.
Друга битна новина је да ће Акцијски фонд моћи да бира најповољнију методу продаје акција и уз могућност придруживања акција с малим акционарима ради постизања што више цене и прихода за државу.
Управа предузећа ће, под претњом казни, бити дужна да на захтев Фонда достави проспект, што ће обезбедити котирање акција тог предузећа на берзи и онемогућити опструкцију руководства фирме.
Предлози измена и допуна Закона о приватизацији и о Акцијском фонду су на дневном реду ванредног заседања Скупштине Србије и њихово усвајање очекује се почетком фебруара, најавио је помоћник министра привреде.
-
Београд, 26. април 2024.Завршена додела финансијске подршке пољопривредним...
-
Београд, 26. април 2024.Непромењене цене горива у наредном периоду
-
Београд, 25. април 2024.Јапански инвеститори најбољи амбасадори инвестиционог...
-
Београд, 25. април 2024.Просечна фебруарска плата 94.125 динара
-
Београд, 24. април 2024.Објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара
-
Београд/Мостар, 16. април 2024.Сарадња предуслов за даљи економски развој региона
-
Београд, 12. април 2024.Цена бензина виша за два динара у наредних седам дана