П:
О:
Читај ми
Макроекономска стабилност и у 2012. години
Мокра Гора,
24. јун 2011.
Председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић изјавио је данас да је у Србији обезбеђена макроекономска стабилност, која ће се наставити и у наредној години.
Аутор:
tanjug.rs
Цветковић је на отварању летњег Вивалди форума "Планирајмо 2012", који се одржава на Мокрој Гори, изразио очекивање да ће 2012. бити много боља него ова година, и додао да је оптимиста у погледу европских интеграција Србије.
Тај процес није само политичка ствар, већ превасходно има економски садржај и од највећег је значаја за привреду земље и животни стандард становништва, истакао је премијер. Према његовој оцени, у протекле три године направљен је огроман корак напред у процесу европских интеграција, при чему се очекује да Србија до краја године добије статус кандидата и термин за почетак преговора о чланству у Европској унији. Цветковић је нагласио и да све што Србија ради у процесу европских интеграција и усклађивања са законодавством ЕУ чини нашу земљу атрактивнијом за страна улагања и утиче на повећање њеног рејтинга. У овој години очекује се раст бруто домаћег производа (БДП) од три одсто, док се за наредну годину прогнозира 4,5 одсто, рекао је он и оценио да те стопе раста и даље нису довољне да би грађани могли да осете значајније побољшање свог стандарда.
Због тога је, како је додао, и даље неопходно радити на отварању нових радних места и смањењу незапослености. Цветковић је поновио да је Србија кроз економску кризу прошла боље него већина других држава њене величине и земаља у окружењу, за шта је Влада добила и потврде од иностраних званичника.
Он је истакао да ће у будућности основа за привредни раст бити производња размењивих добара, прерађивачка индустрија и индустрија уопште, а привреда ће бити више извозно оријентисана. Председник Владе нагласио је и да Србија има одличне односе са међународним финансијским институцијама, као и добре билатералне односе са најзначајнијим земљама, као што су Кина, Руска Федерација и САД.
Према његовим речима, очекује се да ће наша земља од септембра закључити аранжман из предострожности са Међународним монетарним фондом (ММФ), којим ће бити резервисано приближно милијарду долара за случај непредвиђених потреса. Он је, такође, објаснио да није тачно да буџет Србије утиче на генерисање ликвидности у српској економији, као ни да се наша земља претерано задужује, јер је то већ дефинисано при доношењу буџета када је одређен дефицит. Цветковић је указао и на парадокс да у Србији постоји начелни консензус о томе да треба смањивати јавну потрошњу, али да стално постоје велики притисци да се она повећава, а државна администрација остаје усамљена у борби за смањење јавне потрошње. Председник Владе је нагласио да је неоправдано третирање јавне потрошње као трошкова државне администрације јер она у јавној потрошњи учествује са веома малим уделом, који износи мање од пет одсто, иако је неспорно да треба да буде ефикаснија.
Тај процес није само политичка ствар, већ превасходно има економски садржај и од највећег је значаја за привреду земље и животни стандард становништва, истакао је премијер. Према његовој оцени, у протекле три године направљен је огроман корак напред у процесу европских интеграција, при чему се очекује да Србија до краја године добије статус кандидата и термин за почетак преговора о чланству у Европској унији. Цветковић је нагласио и да све што Србија ради у процесу европских интеграција и усклађивања са законодавством ЕУ чини нашу земљу атрактивнијом за страна улагања и утиче на повећање њеног рејтинга. У овој години очекује се раст бруто домаћег производа (БДП) од три одсто, док се за наредну годину прогнозира 4,5 одсто, рекао је он и оценио да те стопе раста и даље нису довољне да би грађани могли да осете значајније побољшање свог стандарда.
Због тога је, како је додао, и даље неопходно радити на отварању нових радних места и смањењу незапослености. Цветковић је поновио да је Србија кроз економску кризу прошла боље него већина других држава њене величине и земаља у окружењу, за шта је Влада добила и потврде од иностраних званичника.
Он је истакао да ће у будућности основа за привредни раст бити производња размењивих добара, прерађивачка индустрија и индустрија уопште, а привреда ће бити више извозно оријентисана. Председник Владе нагласио је и да Србија има одличне односе са међународним финансијским институцијама, као и добре билатералне односе са најзначајнијим земљама, као што су Кина, Руска Федерација и САД.
Према његовим речима, очекује се да ће наша земља од септембра закључити аранжман из предострожности са Међународним монетарним фондом (ММФ), којим ће бити резервисано приближно милијарду долара за случај непредвиђених потреса. Он је, такође, објаснио да није тачно да буџет Србије утиче на генерисање ликвидности у српској економији, као ни да се наша земља претерано задужује, јер је то већ дефинисано при доношењу буџета када је одређен дефицит. Цветковић је указао и на парадокс да у Србији постоји начелни консензус о томе да треба смањивати јавну потрошњу, али да стално постоје велики притисци да се она повећава, а државна администрација остаје усамљена у борби за смањење јавне потрошње. Председник Владе је нагласио да је неоправдано третирање јавне потрошње као трошкова државне администрације јер она у јавној потрошњи учествује са веома малим уделом, који износи мање од пет одсто, иако је неспорно да треба да буде ефикаснија.
-
Београд, 5. мај 2024.Председник Владе честитао Васкрс
-
Дубона/Мало Орашје, 4. мај 2024.Србија никада неће прежалити убијене у Дубони и Малом Орашју
-
Београд, 4. мај 2024.Први званични сусрет премијера са патријархом Порфиријем
-
Београд, 15. март 2024.Наставак рада на испуњењу препорука ОДИХР-а
-
Београд, 15. март 2024.Значајна сарадња са Мисијом ОЕБС-а и Aмбасадом САД у Београду
-
Београд, 12. март 2024.Брнабић и чланови Владе положили венац на месту убиства Зорана...
-
Београд, 11. март 2024.Председница Владе честитала почетак месеца Рамазана
-
Београд, 9. март 2024.Премијерка разговарала са амбасадорима Квинте и амбасадором ЕУ...
-
Београд, 9. март 2024.Брнабић разговарала са представницима ОЕБС-а и ЕУ
-
Београд, 8. март 2024.Продубљивање сарадње са Саветом Европе у бројним областима