П:
О:
Читај ми
Заједнички став земаља региона о постепеном повећању средстава из ИПА фондова
Београд,
4. април 2011.
Потпредседник Владе Србије за европске интеграције Божидар Ђелић изјавио је да су национални координатори земаља западног Балкана за коришћење претприступних (ИПА) фондова ЕУ на данашњем састанку заузели заједнички став о коришћењу те помоћи, према којем би било предложено постепено повећање подршке Уније земљама пре њиховог учлањења у ту заједницу.
Ђелић, који је национални ИПА координатор Србије, истакао је након састанка са националним координаторима Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније и Албаније да би заузврат земље западног Балкана добијале мању помоћ након учлањења у ЕУ.
Он је подсетио на то да је европски комесар за проширење Штефан Филе током прошлонедељне посете Београду рекао да ће Европска комисија подржати заједнички став земаља региона, који ће сигурно имати одређену тежину насупрот појединачном захтеву неке од тих земаља.
Потпредседник Владе је напоменуо да Србија користи претприступну помоћ ЕУ од око две милијарде евра на 10 година, и објаснио да земље западног Балкана предлажу да се та помоћ из ИПА фондова постепено повећава до стицања пуноправног чланства.
Та средства би била утрошена за изградњу инфраструктуре, побољшање услова пословања у пољопривреди, индустрији, екологији и свеукупном расту стандарда грађана, указао је Ђелић.
Према његовим речима, земље западног Балкана треба да добију могућност да званичницима ЕУ прикажу своје буџете како би добиле гаранције Уније за излазак на тржиште капитала, што би им омогућило јефтиније финансирање буџетског дефицита.
Он је навео да је постигнут договор о томе да се затражи од ЕУ да се утврде све обавезе неопходне за добијање финансијске подршке те заједнице.
Један од захтева, како је додао, јесте и да национални координатори за ИПА фондове буду више укључени у формулисање политика за коришћење помоћи из европског буџета за земље западног Балкана.
Ђелић је најавио да ће споразум о заједничким захтевима ЕУ бити потписан када национални координатори добију овлашћења својих влада, док, како је објаснио, Хрватска неће потписати тај споразум јер је на прагу учлањења у ЕУ, али ће пружати саветодавну и друге врсте подршке другим земљама које су кандидати за пријем у ЕУ.
Он је подсетио на то да је европски комесар за проширење Штефан Филе током прошлонедељне посете Београду рекао да ће Европска комисија подржати заједнички став земаља региона, који ће сигурно имати одређену тежину насупрот појединачном захтеву неке од тих земаља.
Потпредседник Владе је напоменуо да Србија користи претприступну помоћ ЕУ од око две милијарде евра на 10 година, и објаснио да земље западног Балкана предлажу да се та помоћ из ИПА фондова постепено повећава до стицања пуноправног чланства.
Та средства би била утрошена за изградњу инфраструктуре, побољшање услова пословања у пољопривреди, индустрији, екологији и свеукупном расту стандарда грађана, указао је Ђелић.
Према његовим речима, земље западног Балкана треба да добију могућност да званичницима ЕУ прикажу своје буџете како би добиле гаранције Уније за излазак на тржиште капитала, што би им омогућило јефтиније финансирање буџетског дефицита.
Он је навео да је постигнут договор о томе да се затражи од ЕУ да се утврде све обавезе неопходне за добијање финансијске подршке те заједнице.
Један од захтева, како је додао, јесте и да национални координатори за ИПА фондове буду више укључени у формулисање политика за коришћење помоћи из европског буџета за земље западног Балкана.
Ђелић је најавио да ће споразум о заједничким захтевима ЕУ бити потписан када национални координатори добију овлашћења својих влада, док, како је објаснио, Хрватска неће потписати тај споразум јер је на прагу учлањења у ЕУ, али ће пружати саветодавну и друге врсте подршке другим земљама које су кандидати за пријем у ЕУ.
-
Београд, 29. април 2024.ЕКСПО прилика за Србију да настави са растом и развојем
-
Београд, 29. април 2024.Пуноправно чланство у ЕУ остаје стратешко опредељење Србије
-
Београд, 28. април 2024.Ванредна седница СБ УН о Босни и Херцеговини највероватније 30....
-
Београд/Додома, 27. април 2024.Србија и Сомалија спремне да интензивирају сарадњу
-
Београд/Дар ес Салам, 26. април 2024.Опредељење Србије да са Танзанијом гради најбоље могуће односе
-
Београд, 26. април 2024.Србија од 2020. године привукла 15,9 милијарди евра страних...
-
Београд, 26. април 2024.За реконструкцију и изградњу објеката културе 6,3 милиона евра
-
Бачка Топола, 25. април 2024.Спојени колосеци на деоници брзе пруге Нови Сад–Суботица
-
Нови Сад, 25. април 2024.Запослење за 500 радника у новој кинеској фабрици у Каћу
-
Београд, 25. април 2024.Односи Србије и Јапана у сталном успону