П:
О:
Читај ми
Истина о судбини несталих важна за улазак земаља западног Балкана у ЕУ
Београд,
30. август 2010.
Потпредседник Владе Републике Србије Јован Кркобабић изјавио је поводом Међународног дана несталих, који се обележава на данашњи дан, да расветљавање судбине несталих није само проблем њихових породица или држава које их потражују, већ и питање неодвојиво везано за улазак земаља западног Балкана у ЕУ.
Кркобабић је истакао да је то питање један од великих проблема западног Балкана и оценио да ће земље региона, иако су географски део Европе, уколико се не расветли судбина 14.650 несталих особа на просторима некадашње Југославије, и даље бити далеко од ње и елементарних цивилизацијских и демократских принципа.
Чињеница да не тражимо иглу у пласту сена, већ читав град под земљом говори, пре свега, о одсуству политичке воље да се породицама несталих, били они Срби, Хрвати, Албанци, Муслимани, Бошњаци, Црногорци, Мађари или Роми, врате земни остаци како би их сахранили на достојан начин, нагласио је потпредседник Владе.
Србија је, како је навео, одговорила на све захтеве да се испитају потенцијалне локације у потрази за несталима и чиниће то и убудуће, али то исто очекује и од других земаља.
Такође, Кркобабић је подсетио на то да је у Хрватској лоцирано приближно 500 масовних гробница, али да се на ексхумације чека више од десет година, уз оцену да одговор да за то “нема финансијских средстава” не само да није убедљив већ представља и неприхватљиво објашњење за вишегодишње ишчекивање породица настрадалих.
Према његовим речима, податак да се, рецимо, у Приштини, Загребу и у Босни и Херцеговини налази више стотина ексхумираних, али не и идентификованих лешева говори о томе да не постоји жеља да се до краја открије истина о судбини несталих.
Не само због чињенице да је од укупног броја несталих непозната судбина још 4.418 Срба, од тога у БиХ 1.756, Хрватској 2.130 и на Косову и Метохији 532, инсистирамо на томе да државне комисије у региону у сарадњи са Међународним комитетом Црвеног крста и породицама несталих ефикасније решавају ова изузетно значајна хуманитарна и пре свега људска питања, рекао је Кркобабић.
Он је нагласио да ће те активности подржати његов кабинет и Влада Србије.
Потпредседник Владе је поручио да се морају заборавити анимозитети, и указао на неопходност коректног приступа решавању ових проблема, без обзира на земљу на коју се односе, јер је то услов убрзаног успостављања добросуседских односа и међусобног поверења и сарадње.
Чињеница да не тражимо иглу у пласту сена, већ читав град под земљом говори, пре свега, о одсуству политичке воље да се породицама несталих, били они Срби, Хрвати, Албанци, Муслимани, Бошњаци, Црногорци, Мађари или Роми, врате земни остаци како би их сахранили на достојан начин, нагласио је потпредседник Владе.
Србија је, како је навео, одговорила на све захтеве да се испитају потенцијалне локације у потрази за несталима и чиниће то и убудуће, али то исто очекује и од других земаља.
Такође, Кркобабић је подсетио на то да је у Хрватској лоцирано приближно 500 масовних гробница, али да се на ексхумације чека више од десет година, уз оцену да одговор да за то “нема финансијских средстава” не само да није убедљив већ представља и неприхватљиво објашњење за вишегодишње ишчекивање породица настрадалих.
Према његовим речима, податак да се, рецимо, у Приштини, Загребу и у Босни и Херцеговини налази више стотина ексхумираних, али не и идентификованих лешева говори о томе да не постоји жеља да се до краја открије истина о судбини несталих.
Не само због чињенице да је од укупног броја несталих непозната судбина још 4.418 Срба, од тога у БиХ 1.756, Хрватској 2.130 и на Косову и Метохији 532, инсистирамо на томе да државне комисије у региону у сарадњи са Међународним комитетом Црвеног крста и породицама несталих ефикасније решавају ова изузетно значајна хуманитарна и пре свега људска питања, рекао је Кркобабић.
Он је нагласио да ће те активности подржати његов кабинет и Влада Србије.
Потпредседник Владе је поручио да се морају заборавити анимозитети, и указао на неопходност коректног приступа решавању ових проблема, без обзира на земљу на коју се односе, јер је то услов убрзаног успостављања добросуседских односа и међусобног поверења и сарадње.
-
Београд, 18. април 2024.Интензивирање сарадње са Домиником у областима од заједничког...
-
Београд, 18. април 2024.Захвалност Палестини на подршци виталним интересима Србије
-
Београд, 18. април 2024.Бројне могућности за даље унапређење сарадње са Суринамом
-
Пештер, 17. април 2024.Све спремно за вежбу „Вихор 2024“ на Пештеру
-
Београд, 17. април 2024.Мали у тродневној радној посети Вашингтону
-
Београд, 16. април 2024.Србија ће се борити да препорука ПС СЕ не буде усвојена на...
-
Београд/Стара Пазова, 16. април 2024.Вучевић и Мојсиловић обишли породицу страдалог припадника...
-
Београд, 16. април 2024.Одлична сарадња Србије са ОДИХР-ом
-
Београд, 14. април 2024.Најоштрији протест Хрватској због забране Милићевићу да посети...
-
Бачко Добро Поље, 13. април 2024.Вучевић обишао породицу палог борца потпуковника Горана...