П:
О:
Читај ми
Представљен План економске и фискалне политике за 2005. годину
Београд,
27. октобар 2004.
Министар финансија у Влади Републике Србије Млађан Динкић представио је данас План економске и фискалне политике за 2005. годину и, том приликом, истакао да се он мора у потпуности спроводити уколико постоји жеља да српска економија буде јака, а наша земља у рангу богатих земаља у региону.
Динкић је оценио да План економске и фискалне политике за 2005. годину нема алтернативе и да се мора примењивати у целини. Он је објаснио да је његова прва тачка рестриктивна монетарна политика која треба да доведе до даљег јачања девизних резерви Народне банке Србије, које данас износе 3,750 милијарди долара.
Министар је нагласио да је кључ овог дела плана задржавање стабилности динара и јачање девизних резерви, које ће следеће године премашити суму од четири милијарде долара.
Према његовим речима, одговорна фискална политка која ће се заснивати на принципу чврстог буџетског ограничења је друга тачка поменутог плана, која треба да доведе до даљег смањења јавне потрошње и пореског растерећења привреде.
Динкић је навео да ће укупна јавна потрошња наредне године бити смањена на рекордно низак износ од око 45 одсто друштвеног бруто производа и оценио да ће се Србија, јавном потрошњом на том нивоу, по први пут сврстати у ред земаља са озбиљном макроекономском политиком.
Министар је рекао да је трећа тачка плана политика плата која подразумева веће распоне плата код јавних службеника, као и награђивање оних који више раде знатно већим примањима.
Он је потврдио да Министарство за државну управу и локалну самоуправу и Министарство финансија припремају опсежну реформу државне управе и додао да ће у оквиру ње бити регулисане и плате, тако што ће онај који више ради и зарађивати знатно више.
Према његовим речима, биће дефинисан потпуно нови систем примања, који ће у већој мери разликовати нивое одговорности и сложености посла и довести до ширење распона коефицијента, са садашњег односа 1:4 на 1:8.
Четврта тачка наведеног плана подразумева убрзање реструктурирања привреде и приватизације ради повећања извоза и смањења спољнотрговинског дефицита. Процена прихода од приватизације за следећу годину је 24 милијарде динара, што је пет пута више од овогодишњих прихода, истакао је Динкић.
Последња тачка предвиђа озбиљно реструктурирање јавних предузећа како би она постигла профит кроз рационализацију трошкова, а не као до сада - подизањем цене услуга.
Министар финансија нагласио је да реструктурирање јавних предузећа треба да доведе до ефикаснијег рада у њима, а такође и да обезбеди квалитетније услуге грађанима.
Динкић је навео да ће, према проценама Министарства финансија, инфлација у октобру износити између 0,4 и 0,5 одсто, што је знатно ниже у односу на септембар када је достигла 1,7 одсто. Он је поновио да је инфлација под пуном контролом Народне банке Србије и Министарства финансија, указујући на то да је чврста буџетска политика допринела њеном држању под контролом.
Министар финансија је напоменуо да се наставља овогодишњи тренд раста индустријске производње која, према званичним подацима, расте по стопи од седам одсто, тако да се очекује да ће овогодишњи привредни раст до краја године износити осам одсто, и подсетио на то да такав привредни раст није забележен од 1979. године.
Динкић је изнео податак да друштвени производ по становнику у Србији износи 2.900 долара, што је 2,7 пута више од друштвеног производа из 2000. године, односно око два пута више у односу на 2001. годину.
Упоређујући друштвени производ у Србији са земљама у окружењу, он је истакао да је друштвени производ у нашој земљи већи од друштвеног производа у Румунији која има 2.500 долара по становнику, Бугарске која има 2.400 долара, Македоније са 2.160 долара по становнику, Албаније са 1.940 долара и Босне и Херцеговине, чији је друштвени производ по становнику 1.800 долара.
Министар је нагласио да је кључ овог дела плана задржавање стабилности динара и јачање девизних резерви, које ће следеће године премашити суму од четири милијарде долара.
Према његовим речима, одговорна фискална политка која ће се заснивати на принципу чврстог буџетског ограничења је друга тачка поменутог плана, која треба да доведе до даљег смањења јавне потрошње и пореског растерећења привреде.
Динкић је навео да ће укупна јавна потрошња наредне године бити смањена на рекордно низак износ од око 45 одсто друштвеног бруто производа и оценио да ће се Србија, јавном потрошњом на том нивоу, по први пут сврстати у ред земаља са озбиљном макроекономском политиком.
Министар је рекао да је трећа тачка плана политика плата која подразумева веће распоне плата код јавних службеника, као и награђивање оних који више раде знатно већим примањима.
Он је потврдио да Министарство за државну управу и локалну самоуправу и Министарство финансија припремају опсежну реформу државне управе и додао да ће у оквиру ње бити регулисане и плате, тако што ће онај који више ради и зарађивати знатно више.
Према његовим речима, биће дефинисан потпуно нови систем примања, који ће у већој мери разликовати нивое одговорности и сложености посла и довести до ширење распона коефицијента, са садашњег односа 1:4 на 1:8.
Четврта тачка наведеног плана подразумева убрзање реструктурирања привреде и приватизације ради повећања извоза и смањења спољнотрговинског дефицита. Процена прихода од приватизације за следећу годину је 24 милијарде динара, што је пет пута више од овогодишњих прихода, истакао је Динкић.
Последња тачка предвиђа озбиљно реструктурирање јавних предузећа како би она постигла профит кроз рационализацију трошкова, а не као до сада - подизањем цене услуга.
Министар финансија нагласио је да реструктурирање јавних предузећа треба да доведе до ефикаснијег рада у њима, а такође и да обезбеди квалитетније услуге грађанима.
Динкић је навео да ће, према проценама Министарства финансија, инфлација у октобру износити између 0,4 и 0,5 одсто, што је знатно ниже у односу на септембар када је достигла 1,7 одсто. Он је поновио да је инфлација под пуном контролом Народне банке Србије и Министарства финансија, указујући на то да је чврста буџетска политика допринела њеном држању под контролом.
Министар финансија је напоменуо да се наставља овогодишњи тренд раста индустријске производње која, према званичним подацима, расте по стопи од седам одсто, тако да се очекује да ће овогодишњи привредни раст до краја године износити осам одсто, и подсетио на то да такав привредни раст није забележен од 1979. године.
Динкић је изнео податак да друштвени производ по становнику у Србији износи 2.900 долара, што је 2,7 пута више од друштвеног производа из 2000. године, односно око два пута више у односу на 2001. годину.
Упоређујући друштвени производ у Србији са земљама у окружењу, он је истакао да је друштвени производ у нашој земљи већи од друштвеног производа у Румунији која има 2.500 долара по становнику, Бугарске која има 2.400 долара, Македоније са 2.160 долара по становнику, Албаније са 1.940 долара и Босне и Херцеговине, чији је друштвени производ по становнику 1.800 долара.
С друге стране, Србија има два пута мањи друштвени производ од Хрватске са 6.000 долара по становнику и четири пута мањи од Словеније, где је друштвени производ по глави становника прешао 13.000 долара.
Према плану економске политике, следеће године друштвени производ у Србији требало би да пређе 3.000 долара по становнику, а планирано је да сваке следеће године бележимо раст производње између четири до пет одсто, како бисмо стигли до нивоа друштвеног производа у Хрватској.
Динкић је рекао да је Светска банка потврдила да ће до краја ове недеље бити извршена исплата друге транше овогодишњег кредита ове међународне финансијске институције, у износу од 43 милиона долара.
Он је навео да ће Србија ова средства добити до петка, што ће нам помоћи да отплатимо прву траншу дуга према Лондонском клубу поверилаца. Тако ће од новембра кренути замена старог српског дуга према Лондонском клубу за нове евро обвезнице.
Према његовим речима, до краја године Србија ће по први пут у својој историји добити међународни кредитни рејтинг, што ће омогућити ниже камате за грађане и привреду, као и могућност директног задуживања и у оним страним банкама које немају своја представништва у Србији.
Министар је објаснио да се добијањем међународног кредитног рејтинга аутоматски смањује ризик приликом улагања, а то ће довести до повећаног прилива страних инвестиција.
Он је најавио да ће следеће недеље бити завршени преговори око додатне транше кредита од Светске банке у износу од око 40 милиона долара и изразио очекивање да ће та транша кредита бити реализована до краја године. Ове године смо од Светске банке већ добили 40 милиона долара у јулу, до краја ове недеље стиже 43 милиона долара, а у децембру очекујемо још око 40 милиона долара, навео је Динкић.
Динкић је указао на изузетан значај закључивања споразума са Међународним монетарним фондом (ММФ), са чијим је представницима постигнута пуна сагласност о нашој економској политици за 2005. годину.
Министар је рекао да се средином децембра очекује састанак борда директора ММФ-а, на коме би требало да буде одобрена транша кредита од 90 милиона долара, и изразио задовољство тиме што ће трогодишњи аранжман са ММФ-ом бити завршен на време, иако је то било доведено у питање прошле године када су на годину дана били прекинути односи са овом институцијом.
Према његовим речима, аранжман са ММФ-ом ће нам средином 2005. године донети додатни отпис дуга према Париском клубу поверилаца у износу од 700 милиона долара, а тиме ће бити смањен укупни јавни дуг Србије на ниво мањи од 50 одсто друштвеног бруто производа.
Према плану економске политике, следеће године друштвени производ у Србији требало би да пређе 3.000 долара по становнику, а планирано је да сваке следеће године бележимо раст производње између четири до пет одсто, како бисмо стигли до нивоа друштвеног производа у Хрватској.
Динкић је рекао да је Светска банка потврдила да ће до краја ове недеље бити извршена исплата друге транше овогодишњег кредита ове међународне финансијске институције, у износу од 43 милиона долара.
Он је навео да ће Србија ова средства добити до петка, што ће нам помоћи да отплатимо прву траншу дуга према Лондонском клубу поверилаца. Тако ће од новембра кренути замена старог српског дуга према Лондонском клубу за нове евро обвезнице.
Према његовим речима, до краја године Србија ће по први пут у својој историји добити међународни кредитни рејтинг, што ће омогућити ниже камате за грађане и привреду, као и могућност директног задуживања и у оним страним банкама које немају своја представништва у Србији.
Министар је објаснио да се добијањем међународног кредитног рејтинга аутоматски смањује ризик приликом улагања, а то ће довести до повећаног прилива страних инвестиција.
Он је најавио да ће следеће недеље бити завршени преговори око додатне транше кредита од Светске банке у износу од око 40 милиона долара и изразио очекивање да ће та транша кредита бити реализована до краја године. Ове године смо од Светске банке већ добили 40 милиона долара у јулу, до краја ове недеље стиже 43 милиона долара, а у децембру очекујемо још око 40 милиона долара, навео је Динкић.
Динкић је указао на изузетан значај закључивања споразума са Међународним монетарним фондом (ММФ), са чијим је представницима постигнута пуна сагласност о нашој економској политици за 2005. годину.
Министар је рекао да се средином децембра очекује састанак борда директора ММФ-а, на коме би требало да буде одобрена транша кредита од 90 милиона долара, и изразио задовољство тиме што ће трогодишњи аранжман са ММФ-ом бити завршен на време, иако је то било доведено у питање прошле године када су на годину дана били прекинути односи са овом институцијом.
Према његовим речима, аранжман са ММФ-ом ће нам средином 2005. године донети додатни отпис дуга према Париском клубу поверилаца у износу од 700 милиона долара, а тиме ће бити смањен укупни јавни дуг Србије на ниво мањи од 50 одсто друштвеног бруто производа.
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара
-
Београд/Мостар, 16. април 2024.Сарадња предуслов за даљи економски развој региона
-
Београд, 12. април 2024.Цена бензина виша за два динара у наредних седам дана
-
Београд, 10. април 2024.У прва три месеца регистровано 1.715 заложних права
-
Београд/Будимпешта, 9. април 2024.Србија, Словенија и Мађарска удружиле берзе електричне енергије
-
Београд/Париз, 9. април 2024.Србија заинтересована за проширење сарадње са Француском у...
-
Београд, 5. април 2024.Нове цене горива на бензинским пумпама у наредних седам дана
-
Београд, 4. април 2024.Елиминисати изазове са којима се суочавају мала и средња...