П:
О:
Читај ми
Србија рачуна на подршку међународне заједнице у решавању проблема избеглих и протераних
Београд,
18. мај 2010.
Потпредседник Владе Републике Србије Јован Кркобабић разговарао је данас са делегацијом УНХЦР-а из Женеве о проблемима избеглих, протераних и интерно расељених лица.
У саопштењу Кабинета потпредседника Владе наводи се да је током састанка било речи о бројним темама које се тичу избеглиштва, посебно избеглица и Срба протераних из Хрватске, чија је ситуација, поред оне у којој се налазе расељени са Косова и Метохије, најтежа.
Кркобабић је указао на то да је међународна заједница дефинисала статус избеглих и протераних хрватских Срба као дуготрајно избеглиштво јер оно траје скоро двадесет година, и рекао да је Србија једина у Европи и једна од пет земаља у свету које су суочене с проблемом дуготрајног избеглиштва.
Због бројних нерешених проблема везаних за избегличку популацију изузетно нам је важна сарадња са УНХЦР-ом и присуство те организације у нашој земљи, али ништа мања није ни улога Европске уније и ОЕБС-а, на чију пуну подршку рачунамо, нагласио је потпредседник Владе.
Он је том приликом подсетио на недавно одржан скуп министара спољних послова који је био посвећен избеглицама и на резултате рада тог скупа, и оценио да је добро то што су Црна Гора, Босна и Херцеговина, Хрватска и Србија постигле сагласност о томе да су избеглице заједнички проблем који треба удружено решавати.
Према његовим речима, Србија инсистира на томе да без решења проблема избеглих и протераних нема ни уласка у ЕУ јер је само враћање личних и имовинских права свим грађанима, без обзира на њихову националност, доказ пуне демократичности и владавине права у земљама кандидатима.
Кркобабић је изразио захвалност УНХЦР-у и канцеларији те организације у Београду на заједничком документу који су након министарског скупа у Београду потписали УНХЦР, ЕУ и ОЕБС, а који се односи на права Срба избеглих и протераних из Хрватске.
Реч је пре свега о проблему отетих станова, неисплаћених пензија, конвалидације радног стажа, али и читавом низу проблема Срба, грађана Хрватске, које та земља мора да реши, напоменуо је потпредседник Владе.
Он је саговорнике обавестио о корацима Владе Србије који следе после министарског скупа, при чему је од представника УНХЦР-а добио уверавања да ће међународна заједница у пуној мери подржати све активности везане за решавање преосталих проблема.
Кад је реч о најтежим облицима избеглиштва, о колективним центрима, за чије постојање Србија издваја огромна средства, Кркобабић је навео да наша земља очекује донаторску помоћ, како је то и договорено са високим комесаром УНХЦР-а.
Према његовој оцени, то је неопходно како би заједничким снагама био затворен и последњи колективни центар, а њиховим садашњим житељима пружен минимум достојанственог живота.
Кркобабић је указао на то да је међународна заједница дефинисала статус избеглих и протераних хрватских Срба као дуготрајно избеглиштво јер оно траје скоро двадесет година, и рекао да је Србија једина у Европи и једна од пет земаља у свету које су суочене с проблемом дуготрајног избеглиштва.
Због бројних нерешених проблема везаних за избегличку популацију изузетно нам је важна сарадња са УНХЦР-ом и присуство те организације у нашој земљи, али ништа мања није ни улога Европске уније и ОЕБС-а, на чију пуну подршку рачунамо, нагласио је потпредседник Владе.
Он је том приликом подсетио на недавно одржан скуп министара спољних послова који је био посвећен избеглицама и на резултате рада тог скупа, и оценио да је добро то што су Црна Гора, Босна и Херцеговина, Хрватска и Србија постигле сагласност о томе да су избеглице заједнички проблем који треба удружено решавати.
Према његовим речима, Србија инсистира на томе да без решења проблема избеглих и протераних нема ни уласка у ЕУ јер је само враћање личних и имовинских права свим грађанима, без обзира на њихову националност, доказ пуне демократичности и владавине права у земљама кандидатима.
Кркобабић је изразио захвалност УНХЦР-у и канцеларији те организације у Београду на заједничком документу који су након министарског скупа у Београду потписали УНХЦР, ЕУ и ОЕБС, а који се односи на права Срба избеглих и протераних из Хрватске.
Реч је пре свега о проблему отетих станова, неисплаћених пензија, конвалидације радног стажа, али и читавом низу проблема Срба, грађана Хрватске, које та земља мора да реши, напоменуо је потпредседник Владе.
Он је саговорнике обавестио о корацима Владе Србије који следе после министарског скупа, при чему је од представника УНХЦР-а добио уверавања да ће међународна заједница у пуној мери подржати све активности везане за решавање преосталих проблема.
Кад је реч о најтежим облицима избеглиштва, о колективним центрима, за чије постојање Србија издваја огромна средства, Кркобабић је навео да наша земља очекује донаторску помоћ, како је то и договорено са високим комесаром УНХЦР-а.
Према његовој оцени, то је неопходно како би заједничким снагама био затворен и последњи колективни центар, а њиховим садашњим житељима пружен минимум достојанственог живота.
-
Београд, 29. април 2024.ЕКСПО прилика за Србију да настави са растом и развојем
-
Београд, 29. април 2024.Пуноправно чланство у ЕУ остаје стратешко опредељење Србије
-
Београд, 28. април 2024.Ванредна седница СБ УН о Босни и Херцеговини највероватније 30....
-
Београд/Додома, 27. април 2024.Србија и Сомалија спремне да интензивирају сарадњу
-
Београд/Дар ес Салам, 26. април 2024.Опредељење Србије да са Танзанијом гради најбоље могуће односе
-
Београд, 26. април 2024.Србија од 2020. године привукла 15,9 милијарди евра страних...
-
Београд, 26. април 2024.За реконструкцију и изградњу објеката културе 6,3 милиона евра
-
Бачка Топола, 25. април 2024.Спојени колосеци на деоници брзе пруге Нови Сад–Суботица
-
Нови Сад, 25. април 2024.Запослење за 500 радника у новој кинеској фабрици у Каћу
-
Београд, 25. април 2024.Односи Србије и Јапана у сталном успону