П:
О:
Читај ми
Мартиновић отворио конференцију "Ослобођење Београда 1944. године"
Београд,
20. октобар 2009.
Државни секретар Министарства рада и социјалне политике Владе Републике Србије Зоран Мартиновић отворио је данас међународну научну конференцију "Ослобођење Београда 1944. године", која се одржава у Архиву Југославије.
Мартиновић је том приликом изразио посебно задовољство због тога што се одржавање овог скупа дешава у оквиру програма посете председника Руске Федерације Дмитрија Медведева Србији, и оценио да ће та посета, која се већ сада може оценити као историјска, дати нови импулс даљем унапређењу и обогаћивању традиционално добрих и пријатељских односа двеју држава.
Званични сајт Владе Србије преноси Мартиновићев говор у целини:
"Даме и господо,
Феномен светског рата, а посебно Другог који се одиграо у периоду између 1941. и 1945. године, представља једну од кључних карактеристика претходног столећа.
Период XX века, испуњен екстремним политичким, војним и идеолошким појавама и процесима на које нам указују водећи историчари нашег доба, показује да је познавање прошлости од суштинске важности за савремене генерације.
Улога и учешће Југославије у Другом светском рату мери се, изнад свега, масовним страдањем припадника покрета отпора и цивилног становништва, али и великим оружаним сукобима и војним победама, међу којима је једна од најзначајнијих свакако ослобођење Београда 20. октобра 1944. године које су остварили југословенски партизани уз садејство трупа совјетске Црвене Армије.
Чувајући достојанствено сећање на учеснике и жртве Другог светског рата у Југославији и Србији, домаћа историографија у претходним деценијама дала је значајан допринос проучавању, сагледавању и анализама догађаја, процеса и личности које су обележиле период тог светског оружаног сукоба.
У светској историографији добро су познати обимни радови угледних истраживача као што су Бранко Петрановић и други, који су темељно проучавали период Другог светског рата.
Српска историографија је од кључне важности за потпуно и свеобухватно познавање тог раздобља и процеса који су се одвијали на ратиштима широм некадашње југословенске територије.
И савремени српски историчари, од којих је већи део њих данас окупљен у овој сали, својим истраживањима, радовима и објављивањем историјских извора, доприносе бољем сагледавању периода Другог светског рата. Процес проучавања и валоризовања тог периода није завршен и, слободан сам да кажем, пред савременим историчарима налази се мноштво нових изазова и подухвата.
Република Србија поклања пуну пажњу очувању сећања на учеснике и жртве оружаних сукоба у прошлости, а посебно из периода Другог светског рата. Поред континуираних активности на систематској и стручној заштити и презентацији војних меморијала и места страдања, Србија посебан значај поклања образовању из области националне и опште војне историје, као и подржавању програма из области науке, културе, уметности и просвете, који треба да дају додатни допринос свеукупном бољем сагледавању и познавању периода Другог светског рата.
Стога не треба да чуди што је Министарство рада и социјалне политике, у сарадњи са Министарством науке и технолошког развоја, подржало организацију Међународне научне конференције "Ослобођење Београда 1944. године".
Министарство је приступило систематском вишегодишњем процесу обнове војних меморијала и места страдања, подржало велики број издавачких, музеолошких и научних пројеката и организовало читав низ програма поводом обележавања 65. годишњице ослобођења Београда у Другом светском рату.
На крају свог обраћања дозволите ми да одам посебно признање Институту за новију историју Србије и Архиву Југославије на успешно окончаним припремама за реализацију ове конференције, као и да вам пожелим угодан боравак у Србији и успешан рад током трајања овог скупа.
Истовремено, изражавам захвалност Институту славистике Руске академије наука и Руском институту за стратешке студије на доприносу у одржавању овог значајног научног скупа", рекао је Мартиновић.
Званични сајт Владе Србије преноси Мартиновићев говор у целини:
"Даме и господо,
Феномен светског рата, а посебно Другог који се одиграо у периоду између 1941. и 1945. године, представља једну од кључних карактеристика претходног столећа.
Период XX века, испуњен екстремним политичким, војним и идеолошким појавама и процесима на које нам указују водећи историчари нашег доба, показује да је познавање прошлости од суштинске важности за савремене генерације.
Улога и учешће Југославије у Другом светском рату мери се, изнад свега, масовним страдањем припадника покрета отпора и цивилног становништва, али и великим оружаним сукобима и војним победама, међу којима је једна од најзначајнијих свакако ослобођење Београда 20. октобра 1944. године које су остварили југословенски партизани уз садејство трупа совјетске Црвене Армије.
Чувајући достојанствено сећање на учеснике и жртве Другог светског рата у Југославији и Србији, домаћа историографија у претходним деценијама дала је значајан допринос проучавању, сагледавању и анализама догађаја, процеса и личности које су обележиле период тог светског оружаног сукоба.
У светској историографији добро су познати обимни радови угледних истраживача као што су Бранко Петрановић и други, који су темељно проучавали период Другог светског рата.
Српска историографија је од кључне важности за потпуно и свеобухватно познавање тог раздобља и процеса који су се одвијали на ратиштима широм некадашње југословенске територије.
И савремени српски историчари, од којих је већи део њих данас окупљен у овој сали, својим истраживањима, радовима и објављивањем историјских извора, доприносе бољем сагледавању периода Другог светског рата. Процес проучавања и валоризовања тог периода није завршен и, слободан сам да кажем, пред савременим историчарима налази се мноштво нових изазова и подухвата.
Република Србија поклања пуну пажњу очувању сећања на учеснике и жртве оружаних сукоба у прошлости, а посебно из периода Другог светског рата. Поред континуираних активности на систематској и стручној заштити и презентацији војних меморијала и места страдања, Србија посебан значај поклања образовању из области националне и опште војне историје, као и подржавању програма из области науке, културе, уметности и просвете, који треба да дају додатни допринос свеукупном бољем сагледавању и познавању периода Другог светског рата.
Стога не треба да чуди што је Министарство рада и социјалне политике, у сарадњи са Министарством науке и технолошког развоја, подржало организацију Међународне научне конференције "Ослобођење Београда 1944. године".
Министарство је приступило систематском вишегодишњем процесу обнове војних меморијала и места страдања, подржало велики број издавачких, музеолошких и научних пројеката и организовало читав низ програма поводом обележавања 65. годишњице ослобођења Београда у Другом светском рату.
На крају свог обраћања дозволите ми да одам посебно признање Институту за новију историју Србије и Архиву Југославије на успешно окончаним припремама за реализацију ове конференције, као и да вам пожелим угодан боравак у Србији и успешан рад током трајања овог скупа.
Истовремено, изражавам захвалност Институту славистике Руске академије наука и Руском институту за стратешке студије на доприносу у одржавању овог значајног научног скупа", рекао је Мартиновић.
-
Мајданпек, 26. март 2026.Мајданпек и Рудна Глава пример успешне социјалне политике, родне...
-
Београд, 26. март 2026.Значајне могућности за даље унапређење односа са Бугарском
-
Београд, 26. март 2026.Разматране активности државних институција за отварање...
-
Бор, 26. март 2026.Подршка женском предузетништву кључни фактор економског развоја
-
Београд, 26. март 2026.Србија остаје чврсто посвећена принципима и вредностима IHRA
-
Београд, 26. март 2026.Размена искустава Србије и Словачке у области ИКТ
-
Београд/Сијековац, 26. март 2026.Обележена 34-годишњица страдања српских цивила у Сијековцу
-
Београд, 26. март 2026.Јачање регионалне сарадње у одговору на ванредне ситуације
-
Београд, 26. март 2026.Значајни потенцијали за даље јачање сарадње Србије и Словачке
-
Београд, 26. март 2026.Србија опредељена за унапређење сарадње са САД у бројним...