Ђурић је, обраћајући се окупљенима, изразио посебно задовољство што је данас у Парку пријатељства, на месту које више од шест деценија чува сећање на један од најважнијих тренутака у историји Београда и Покрета несврстаних земаља.
Према његовим речима, од 1961. године, бројни лидери и пријатељи наше земље оставили су овде свој траг, садећи дрвеће као једноставан, али трајан симбол пријатељства.
Многа од ових стабала преживела су деценије, различита времена и бројне промене у свету, а и данас стоје овде подсећајући нас на чињеницу да ће све оно што заједнички желимо да остане трајно, и све у шта улажемо заједничке напоре, заиста и опстати, истакао је министар.
Он је истакао да се то односи на снажна стабла у дрвореду, али истовремено и на пријатељства која је наша земља тада исковала, а која и данас негујемо, додајући да му представља посебну част што, обележавајући 65-годишњицу оснивања Покрета несврстаних, настављамо ту традицију.
Наша пријатељства су трајна јер су утемељена на препознавању и доследној примени вредности и идеја које је Покрет несврстаних усвојио као своје смернице и принципе, а то је идеја да односи међу државама треба да почивају на поштовању, равноправности, независности и праву сваког народа да самостално одлучује о сопственој будућности, поручио је Ђурић.
Дубоко ценимо пријатељства која смо изградили са земљама Африке, Азије, Латинске Америке и других делова света, и настојимо да осигурамо да она не остану само део историје или сећање на неко прошло време, рекао је шеф српске дипломатије.
Желимо да ова пријатељства наставе да живе и кроз људе који данас долазе у Србију да студирају, склапају пријатељства и понесу са собом део Србије када се врате у своје домовине, нагласио је министар.
Он је указао на то да програм „Свет у Србији“, кроз који млади људи из бројних пријатељских земаља долазе да студирају у нашој земљи, представља један од најзначајнијих начина да наслеђе Покрета не остане сачувано искључиво у архивима и историјским књигама.
Као што данас садимо дрво за које желимо да траје деценијама, такође тежимо да изградимо везе међу људима које ће трајати дуго након нас, закључио је Ђурић.
Министар је рекао да симболично данас овом наслеђу додајемо још једно дрво да расте међу стаблима која су наши пријатељи, и заправо оснивачи Покрета несврстаних, овде посадили пре више деценија.
У духу традиције и као спомен на овогодишњу конференцију, Ђурић се уписао у књигу гостију Парка пријатељства, што су затим учинили и остали шефови делегација.
Парк је основан 1961. године поводом одржавања прве конференције Покрета несврстаних. У њему се, током јубиларних годишњица Покрета, традиционално сади дрво као симбол борбе за мир, једнакост и сарадњу.