П:
О:
Читај ми
Знање једини могући ослонац будућег развоја Србије
Крагујевац,
9. октобар 2009.
Потпредседник Владе Републике Србије за европске интеграције и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић оценио је данас да су универзитети и знање једини могући ослонац будућег развоја Србије.
Ђелић је на јавној расправи о Нацрту стратегије научног и технолошког развоја Србије за период од 2009. до 2014. године оценио да радна снага може бити значајан разлог за долазак одређених индустријских инвеститора, али да Србија не сме да дозволи да буде земља јефтине радне снаге.
Он је нагласио да је Универзитет у Крагујевцу ослонац развоја тог града и Шумадије, и поручио да око Фабрике аутомобила "Застава" мора да постоји технолошка и научна база како би она и опстала.
Према његовим речима, у периоду који долази Србија ће имати велику фабрику аутомобила, што је добро и због чега се већ сада мора размишљати о томе како да та фабрика и опстане у Србији када трошкови радне снаге достигну одређени ниво.
Говорећи о визији научног и технолошког развоја наше земље, Ђелић је истакао да је циљ да Србија буде иновативна земља у којој научници достижу европске стандарде, доприносе укупном нивоу знања друштва и унапређују технолошки развој привреде.
Потпредседник Владе је нагласио да су кључне поруке стратегије да је улагање у науку и технологију за Србију једини начин за успостављање одрживе привреде и друштва.
Он је поручио да је Србији потребно фокусирање на неколико националних приоритета, имплементација стратегије кроз унапређење система и партнерство, али и повећање и диверсификација извора финансирања како би се наша земља пробила у науци и технологији и постала иновативна.
Када је реч о средствима која се издвајају за науку, Ђелић је указао на то да су она од 2001. године у порасту, али да у процентима бруто друштвеног прихода издвајања не напредују, и да су међу најнижима у развијеном свету, при чему је циљ да до 2014. године достигну један проценат бруто друштвеног производа.
Потпредседник Владе је подсетио на то да је из буџета у 2001. години за науку издвојено 27,9 милиона динара, а у 2008. години сто милиона динара, и додао да у структури финансирања науке доминирају основна истраживања.
Он је истакао да је стратегијом предложено седам националних приоритета у домену науке и технологије, и прецизирао да су то биомедицина, нови материјали и нанонаука, заштита животне средине и климатске промене, енергетика и енергетска ефикасност, пољопривреда и храна, информационе и комуникационе технологије и унапређење доношења државних одлука и афирмација националног идентитета.
Ђелић је навео да је значајан и развој и очување талената које треба да буде на првом месту.
Шира јавност може учествовати у јавној расправи о Нацрту стратегије научног и технолошког развоја Србије за период од 2009. до 2014. године и путем форума на сајту Министарства за науку и технолошки развој.
Он је нагласио да је Универзитет у Крагујевцу ослонац развоја тог града и Шумадије, и поручио да око Фабрике аутомобила "Застава" мора да постоји технолошка и научна база како би она и опстала.
Према његовим речима, у периоду који долази Србија ће имати велику фабрику аутомобила, што је добро и због чега се већ сада мора размишљати о томе како да та фабрика и опстане у Србији када трошкови радне снаге достигну одређени ниво.
Говорећи о визији научног и технолошког развоја наше земље, Ђелић је истакао да је циљ да Србија буде иновативна земља у којој научници достижу европске стандарде, доприносе укупном нивоу знања друштва и унапређују технолошки развој привреде.
Потпредседник Владе је нагласио да су кључне поруке стратегије да је улагање у науку и технологију за Србију једини начин за успостављање одрживе привреде и друштва.
Он је поручио да је Србији потребно фокусирање на неколико националних приоритета, имплементација стратегије кроз унапређење система и партнерство, али и повећање и диверсификација извора финансирања како би се наша земља пробила у науци и технологији и постала иновативна.
Када је реч о средствима која се издвајају за науку, Ђелић је указао на то да су она од 2001. године у порасту, али да у процентима бруто друштвеног прихода издвајања не напредују, и да су међу најнижима у развијеном свету, при чему је циљ да до 2014. године достигну један проценат бруто друштвеног производа.
Потпредседник Владе је подсетио на то да је из буџета у 2001. години за науку издвојено 27,9 милиона динара, а у 2008. години сто милиона динара, и додао да у структури финансирања науке доминирају основна истраживања.
Он је истакао да је стратегијом предложено седам националних приоритета у домену науке и технологије, и прецизирао да су то биомедицина, нови материјали и нанонаука, заштита животне средине и климатске промене, енергетика и енергетска ефикасност, пољопривреда и храна, информационе и комуникационе технологије и унапређење доношења државних одлука и афирмација националног идентитета.
Ђелић је навео да је значајан и развој и очување талената које треба да буде на првом месту.
Шира јавност може учествовати у јавној расправи о Нацрту стратегије научног и технолошког развоја Србије за период од 2009. до 2014. године и путем форума на сајту Министарства за науку и технолошки развој.
-
Сремска Митровица, 23. април 2024.Отворен нови производни погон компаније „Модине“
-
Београд, 23. април 2024.Јачање свеобухватног стратешког партнерства Србије и УАЕ
-
Београд, 23. април 2024.Србија и Финска опредељене за даље унапређење сарадње
-
Београд, 23. април 2024.Честитка Вучевића поводом Дана Војске Србије
-
Београд, 23. април 2024.Улагање у више од 300 развојних пројеката широм Србије
-
Београд, 22. април 2024.Србија веома важан партнер Немачке на Западном Балкану
-
Београд, 22. април 2024.Уручена одликовања припадницима Министарства одбране и Војске...
-
Београд, 22. април 2024.Честитка Дачића јеврејском народу поводом Пасхе
-
Београд, 22. април 2024.Гојковић честитала Песах припадницима Јеврејске заједнице
-
Београд, 22. април 2024.Србија добила подршку ММФ-а за наставак реформи