П:
О:
Читај ми
Приоритети и партнерство кључни у Националној стратегији научног и технолошког развоја
Ниш,
30. септембар 2009.
Потпредседник Владе Републике Србије и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић изјавио је данас да две кључне речи у Националној стратегији научног и технолошког развоја у Србији до 2014. године морају бити приоритети и партнерство.
Аутор:
Фонет
Ђелић је на јавној расправи о Нацрту стратегије научног и технолошког развоја Србије, одржаној у Нишу, оценио да Србија мора утврдити ограничену листу приоритета јер су то урадиле и најразвијеније земље, као и да мора дефинисати партнерство да би се пробила ван граница и била препознатљива у свету.
Он је истакао да је стратегијом предложено седам националних приоритета у домену науке и технологије – биомедицина, нови материјали и нанонаука, заштита животне средине и климатске промене, енергетика и енергетска ефикасност, пољопривреда и храна, информационе и комуникационе технологије и унапређење доношења државних одлука и афирмација националног идентитета.
Циљеви које треба остварити кроз партнерство су развој и очување талената, дефинисање квалитативно и квантитативно броја студената по смеровима у средњорочном периоду, унапређење сарадње унутар система, постизање партнерства са друштвом у популаризацији науке, а са привредом у смислу валоризовања научних резултата, указао је Ђелић. Он је истакао да је стратегијом планирано да се ниво финансирања од један одсто бруто друштвеног производа за научни развој достигне до 2014. године, и најавио да ће у научну инфраструктуру бити уложено више од 300 милиона евра, што је предуслов за реализацију тог документа.
Министар за науку и технолошки развој поручио је академској јавности у Нишу да не треба да чекају да неко други за њих покрене пројекте, већ да то морају да ураде сами, и додао да ће добре идеје и предлози имати подршку тог министарства.
Према његовим речима, Влада Србије усвајањем поменуте стратегије жели да задржи стручњаке у земљи и да им помогне да учествују у светским пројектима, а да би Србија била успешна, морају се пронаћи научни и привредни партнери у свету, што је био кључ развоја земаља попут Ирске, Португала или Јужне Кореје.
Потпредседник Владе је поводом трагичне смрти француског држављанина Бриса Татона нагласио да очекује да насиље буде осуђено у целој Србији а не само у Београду, и истакао да је Србија толерантна земља која ће казнити починиоце овог напада.
Ђелић је поновио да сви морамо да осудимо насиље и покажемо право лице наше земље, и указао на то да напад на Татона неће утицати на визну либерализацију, али да ће се наћи у годишњем извештају Европске комисије о напредовању Србије у процесу европских интеграција.
Он је истакао да је стратегијом предложено седам националних приоритета у домену науке и технологије – биомедицина, нови материјали и нанонаука, заштита животне средине и климатске промене, енергетика и енергетска ефикасност, пољопривреда и храна, информационе и комуникационе технологије и унапређење доношења државних одлука и афирмација националног идентитета.
Циљеви које треба остварити кроз партнерство су развој и очување талената, дефинисање квалитативно и квантитативно броја студената по смеровима у средњорочном периоду, унапређење сарадње унутар система, постизање партнерства са друштвом у популаризацији науке, а са привредом у смислу валоризовања научних резултата, указао је Ђелић. Он је истакао да је стратегијом планирано да се ниво финансирања од један одсто бруто друштвеног производа за научни развој достигне до 2014. године, и најавио да ће у научну инфраструктуру бити уложено више од 300 милиона евра, што је предуслов за реализацију тог документа.
Министар за науку и технолошки развој поручио је академској јавности у Нишу да не треба да чекају да неко други за њих покрене пројекте, већ да то морају да ураде сами, и додао да ће добре идеје и предлози имати подршку тог министарства.
Према његовим речима, Влада Србије усвајањем поменуте стратегије жели да задржи стручњаке у земљи и да им помогне да учествују у светским пројектима, а да би Србија била успешна, морају се пронаћи научни и привредни партнери у свету, што је био кључ развоја земаља попут Ирске, Португала или Јужне Кореје.
Потпредседник Владе је поводом трагичне смрти француског држављанина Бриса Татона нагласио да очекује да насиље буде осуђено у целој Србији а не само у Београду, и истакао да је Србија толерантна земља која ће казнити починиоце овог напада.
Ђелић је поновио да сви морамо да осудимо насиље и покажемо право лице наше земље, и указао на то да напад на Татона неће утицати на визну либерализацију, али да ће се наћи у годишњем извештају Европске комисије о напредовању Србије у процесу европских интеграција.
-
Београд/Додома, 27. април 2024.Србија и Сомалија спремне да интензивирају сарадњу
-
Београд/Дар ес Салам, 26. април 2024.Опредељење Србије да са Танзанијом гради најбоље могуће односе
-
Београд, 26. април 2024.Србија од 2020. године привукла 15,9 милијарди евра страних...
-
Београд, 26. април 2024.За реконструкцију и изградњу објеката културе 6,3 милиона евра
-
Бачка Топола, 25. април 2024.Спојени колосеци на деоници брзе пруге Нови Сад–Суботица
-
Нови Сад, 25. април 2024.Запослење за 500 радника у новој кинеској фабрици у Каћу
-
Београд, 25. април 2024.Односи Србије и Јапана у сталном успону
-
Београд, 25. април 2024.Србија посвећена очувању мира и стабилности у региону
-
Београд, 24. април 2024.Одбачени наводи МСП Словеније о изјави председника Србије
-
Београд/Бањалука, 24. април 2024.Наставак борбе за очување заједничких интереса Србије и...